Центр изучения сербского языка

Урок 5

  Согласные Џ, Ђ. Настоящее время глагола Имати. Винительный падеж единственного числа существительных. Спряжение глаголов А-группы и U-группы в настоящем времени. Знакомство, представление.

 

  1. Мягкий согласный [ ђ ] звучит, как слитно произнесенный звук [дьжь]. Кончик языка следует зафиксировать за нижними зубами.
Звонкий твердый согласный [ џ ] звучит, как слитно произнесенный звук [дж]. Подобный звук получается, когда мы произносим русский [ ч ] перед звонкими согласными, например: врач дал, мяч был. Чтобы [ џ ] получился достаточно твердым, нужно выпятить вперед и округлить губы.

2.  Прочитайте, следя за произношением согласного [ ђ ].

ђак

туђи

вођ

Ђорђе

ђеврек

млађи

смуђ

ђурђевак

ђерам

гвожђе

глеђ

уђи

3.  Прочитайте попарно слова с [ ћ ] и [ ђ ].

ћерка — ђердан

ћелав — ђерам

ћошак — ђон

ћебе — ђеврек

ћуд — ђубре

ћар — ђак

ћуд — ђул

ћилим — ђинђува

наћи — нађи

доћи — дођи

Каћа — Нађа

пећ — цеђ

4.  Прочитайте, следя за произношением [ џ ].

џеп

џарати

џемпер

наруџбина

џамија

хоџа

џип

поруџбина

буџак

хаџија

беџ

отаџбина

оџак

хаџилук

бриџ

враџбина

џигерица

џабе

Џон

 

5.  Прочитайте попарно слова с [ џ ] и [ ч ].

џелат — чело

џудо — чудо

џак — чак

џин — чин

џокеј — чокот

џеп — чеп

6.  Прочитайте попарно слова с [ џ ] и [ ђ ].

џак — ђак

џем — ђем

џелат — ђерам

џунгла — ђулад

џумбус — ђурђевак

џин — уђи



  7. ГЛАГОЛ ИМАТИ. Спряжение глагола имати «иметь» в настоящем времени.

Единственное число

Множественное число

ја има-М
ти има-Ш
он (она, оно) има

ми има-МО
ви има-ТЕ
они (оне, она) има-ЈУ


Примечание; Русский глагол иметь (я имею, ты имеешь...) носит книжный характер, поэтому при переводе сербского глагола имати обычно используют конструкцию «у кого есть», например:
Да ли имате породицу? (Имате ли породицу?) «У вас есть семья?» — Да, имам породицу. «Да, у меня есть семья». Да ли имате брата или сестру? (Имате ли брата или сестру?) «У вас есть брат или сестра?» —Да, имам брата. «Да, у меня есть брат». Да, имам сестру. «Да, у меня есть сестра».

 


  8. АККУЗАТИВ (ВИНИТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ) ЕДИНСТВЕННОГО ЧИСЛА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ.
Существительные мужского рода в форме аккузатива единственного числа имеют разные окончания: одушевленные (кто?) имеют окончание -А, неодушевленные (что?) совпадают по форме с номинативом (именительным падежом). У существительных женского рода (на -а) окончание -У, а существительные среднего рода в форме аккузатива совпадают с номинативом.
Слова в форме винительного падежа обычно указывают на прямой объект (Имам сестру «У меня есть сестра = Я имею сестру») или отвечают на вопрос «куда?» (Идем у библиотеку «Я иду в библиотеку»).

Номинатив

Вопрос

Аккузатив

Ово је кључ.
Ово је мој брат.
Ово је мој отац.
Ово је моја торба.
Ово је моја сестра.
Ово је моје перо.
Ово је моје дете.

Шта имам?
Кога имам?
Кога имам?
Шта имам?
Кога имам?
Шта имам?
Кога имам?

Имам кључ.
Имам брат-А
Имам оц-А.
Имам торб-У.
Имам сестр-У.
Имам перо.
Имам дете.


  9. Ответьте утвердительно на вопрос: Да ли имаш торбу? —Да, имам торбу.

 Да ли имам ташну? Да ли имаш оловку? Да ли (он) има ауто? Да ли (она) има стан? Да ли имамо учионицу? Да ли имате уџбеник српског језика? Да ли имају кућу? Да ли имате децу? Да ли имаш сина?

  10. Составьте предложения с глаголом имати по модели: Ово је мој стан. — Имам стан.

  Ово је моја торба. Ово је твој уџбеник. То је његов кофер. Оно је њен син. Ово је наша учионица. То је ваш сто. Оно је њихово двориште. Ово је наша породица. То је моја мајка. Ово је мој отац.

  11. ГЛАГОЛЫ «А-ГРУППЫ» и «И-ГРУППЫ».
  Спряжение глаголов типа слушати «слушать», радити «делать, работать» в настоящем времени.
Сербские глаголы в форме настоящего времени указывают на действия, события и т. д., которые имеют место сейчас (Шта радиш? — Слушам музику. «Что ты делаешь? — Слушаю музыку»), регулярно (Радим у амбасади. «Я работаю в посольстве»), а также могут относиться к будущему (Шта радиш сутра? — Сутра радим. «Что ты делаешь завтра? — Завтра я работаю»). Общий вопрос строится с помощью частиц ли, да ли: Да ли слушаш музику? (Слушаш ли музику?) — Да (Не). Отрицательные формы: не радим, не слушам и т. д.

  Обычно глаголы в инфинитиве оканчиваются на -ти, но иногда на -ћи, напр., ићи «идти, ехать». Так же, как глагол слушати, спрягаются многие глаголы с гласным А перед окончанием инфинитива -ТИ. Так же, как глагол радити спрягаются многие глаголы с инфинитивом на -ИТИ, реже -ЕТИ (волети «любить», седети «сидеть»), иногда -АТИ (држати «держать»).

Единственное число

Множественное число

ја слуша-М, рад-ИМ
ти слуша-Ш, рад-ИШ
он (она, оно) слуша, рад-И

ми слуша-МО, рад-ИМО
ви слуша-ТЕ, рад-ИТЕ
они (оне, она) слуша-ЈУ, рад-Е


  12. Запомните спряжение глагола
а) учити «1. учить 2. заниматься (в библиотеке и т. п.)». Вставьте нужные формы в предложения.

ја уч-им

ми уч-имо

ти уч-иш

ви уч-ите

он (она, оно) уч-и

они (оне, она) уч-е

  Студент... граматику. Ја... поему. Дали ти... српски језик? Сада ми... у библиотеци. Да ли ви много...? Милош и Страхиња... правило.

б) говорити «говорить» — см. учити. Говорити српски (руски, немачки, енглески...) «говорить по-сербски (по-русски, по-немецки, по-английски...)».
Ја не... српски. Да ли ви... руски? То су Немци,... немачки. Који језик он...? Да ли ти... енглески? Ми сви... руски.

в) улазити «входить, въезжать» — см. учити.
Ја... у собу. Ти... у кућу. Зора... у хотел. Ми... у аутобус. Да ли ви... у самопослугу? Да ли студента... у учионицу?

г) седети «сидеть» — см. учити.
Туриста... у аутобусу. Где ви обично...? Ми обично... овде. А Милан... тамо. Ја... настолици. А где ти...?

д) Запомните спряжение глагола знати «знать». Вставьте нужные формы в предложения.

ja зна-м

ми зна-мо

ти зна-ш

ви зна-те

он (она, оно) зна

они (оне, она) зна-ју

  Ja... српски језик. Студент... граматику. Да ли та... ту поему? Да ли ви сви... правило? Ја и Владимир... енглески језик. Туриста не... српску историју.

е) студирати «изучать, учиться (в университете)» — см.знати.
Страхиња... математику. Ми... историју. Штати...? Дали ви... у Москви? Ја... физику. Ми... медицину.

ж) питати «спрашивать» см. знати.
Дете... мајку. Ја не... вас. Кога ви...? Дали ти... мене? Студенти... професора. Ми... где je наша учионица.

з) одговарати «отвечать» — см. питати.
Дете пита, а мајка... Шта ви...? Ја... кад знам одго-вор. Зашто ти не... на питање? Студенти... на питања. Ми ништа не... зато што не знамо одговор.

13. Дополните предложения глаголом в нужной форме, например: Ја учим. И Петар ... — И Петар учи.

а) Ја седим. И Зора... Александар учи. И ти... Гор-дана говори. И ja... Професор улази. И ja... Ja радим. И ти... Милош и Страхиња улазе. И Небојша... Ми седимо. И они... Он говори. И ми... Гордана ради. И они... Ви учите. И они... Ми улазимо. И она...

б) Ја знам немачки. И Александар... Марија зна руски. И ја... Ти питаш. И Петар... Професор одговара. И студенти... Петар и Александар знају руски. ИНаталија... Ми знамо енглески. И ти... Ви питате. Ими... Они одговарају. И ви.... Професор пита. И студенти... Наталија слуша. И Петар и Александар...

  14.  Прочитайте и переведите текст.

још

еще

већ

1. уже 2. а; (Не радим, већ студирам.-«Я не работаю, а учусь»)

кад (а)

когда

кад (а)

когда

као

как, словно (сравнительный союз; не путайте с местоимением ка ко)

дечак

мальчик

тетка

тетка (сестра отца или матери)

стриц

дядя (брат отца; сравните: ујак «брат матери»)

обично

обычно

често

часто

понекад

иногда

објашњавати (објашњавам)

объяснять

правило

правило

играти (играм)

играть

играти фудбал

играть в футбол

задатак

задание



Зовем се Небојша. Ја сам још мали дечак. Имам маму и тату. Моји родители су професори, раде на универзи-тету. Али данас не раде зато што је недеља. Ја учим у школи енглески језик. Већ помало говорим енглески. На столу су моји уџбеници. Читам текст. Тај текст је тежак. Сви текстови у уџбенику нису лаки. Али имам тетке Кристину и Марину. Оне студирају енглески језик на универзитету. Кад не знам неку реч обично питам Кристину или Марину. Оне одговарају на моја питања и често објашњавају тешка правила. Мој стриц Страхиња је студент као моје тетке. Много воли фудбал. Понекад ја и Страхиња играмо фудбал у дворишту. На жалост сада не играм фудбал, већ учим задатке.

Ответьте на вопросы:

Како се зове дечак?

Кога има Небојша?

Шта су његови родитељи?

Који језик учи у школи?

Да ли већ добро зна енглески?

Зашто пита тетке?

Јесу ли правила тешка или лака?

Шта студирају тетке?

Да ли Небојша и Страхиња често играју фудбал? Да ли ви играте фудбал?

Који језик учите?

Који језик још знате?

Да ли радите тешке задатке?

Да ли често питате професора?

Шта обично објашњава професор?


Запомните:
Драго ми је што вас видим! «Рад (рада) вас видеть!»
И мени такође. «Я тоже (рад, рада)»
До виђења, пријатно. «До свидания, всего доброго»
Хвала, такође. «Спасибо, вам также»
Пријатно! «Приятного аппетита!»
Хвала, такође! «Спасибо, вам тоже!»
  15.  Прочитайте и переведите диалог. Замените выделенные слова словами в скобках.

Милошу!

вокатив (звательный падеж) от имени Милош

Новаче!

вокатив от имени Новак

амбасада

посольство

помало

немного

уџбеник

учебник

ево

вот

џеп

карман


— Добар дан, Милошу! Драго ми је што вас видим.
— И мени такође, Новаче!
— Да ли радите овде, у Москви?
— Не. Ја сам турист. А ви?
— Ја овде радим у амбасади.
— Знате ли руски?
—Знам помало. Учим руски језик и говорим руски. Ево, у џепу имам уџбеник.
— До виђења.
— До виђења, пријатно.
( у Лондону — енглески; у Паризу — француски; у Берлину — немачки )

  16. Прочитайте и переведите диалог.

куцати

стучать

неко

кто-то

нешто

что-то

тата

папа

мама

мама

можда

может быть

тачно

точно, правильно

*цвет

цветок

за тебе

для тебя

чоколада

шоколадка

Зоро!, Надо!

вокатив от имен Зора, Нада

стављати

ставить, класть

сипати

наливать, насыпать

*само

только

на жалост

к сожалению

ружа

роза

џезва

джезва, турка

кувати

готовить, варить



— Мама, неко куца.
— Можда је то тата?
— Не, није тата. Он има кључ.
— Ах, знам ко куца. То је моја пријатељица Зора.
— Тачно, мама! Зора има цвет у руци.
— Здраво, Зоро! Баш ми је драго што си овде!
— Здраво Надо! Како си?
— Хвала, добро. А ти?
— И ја сам добро, хвала. Ова ружа је за тебе. Имам нешто у ташни. То је чоколада. На жалост, имам само једну чоколаду. Небојша, ова чоколада је за тебе.
— Шта радиш?
— Сипам воду у ову вазу.
— Зашто?
— Зато што стављам цвет у вазу. У вази је вода. Сад је цвет у води. То је лепа жута ружа.
— Шта је у џезви?
— У џезви је кафа. Кувам кафу за тебе. Твоја шоља је на столу. Сад је кафа у шољи. Пријатно!
— Хвала, такође!

Согласитесь или не согласитесь:
То је тачно. «Это верно». То није тачно. «Это неверно».

Нада није у кући. Тата има кључ. Зора куца.
Зора има нову ташну. Небојша има цвет у руци.
То је бела ружа.
Небојша ставља цвет у џезву. У вази је вода.
Нада кува чај.
Шоља је у руци.

  17. Поставьте вопрос по модели: Зора има цвет у руци. — б) Да ли Зора има цвет у руци? а) Има ли Зора цвет у руци?

 Зора има чоколаду у ташни. Неко куца. Небојша не зна, ко куца. Мама и тата имају кључ. Имаш нову ташну у руци. Имате само једну чоколаду. Сви знају чија је то чоколада. Небојша сипа воду у вазу. Он ставља цвет у вазу. Зора и Нада су пријатељице.

  18. Составьте диалоги по модели:
— Стављам ташну на сто. — Где је ташна?
— Ташна је на столу.


Стављам торбу на столицу. Стављам цвет у вазу. Стављам вазу на телевизор. Стављам кључ у ташну. Стављам сто у кућу. Стављам дете у аутомобил.

  19. Ответьте на вопросы: Ко куца? (Зора) — Зора куца.

  Ко има цвет у руци? (Нада) Ко ставља цвет у воду? (дечак) Ко то пита? (ја) Ко студира у Москви? (ми) Ко сипа воду у вазу? (ти) Ко одговара на питања? (ви)

20. Ответьте на вопросы: Шта имаш у руци? (ташна) — Имам ташну у руци.

  Шта она има у руци? (цвет) Шта имају Нада и Зора? (чоколада) Шта ми имамо у ташни? (кључ) Шта имате у вази? (вода) Шта имаш у соби? (телевизор) Шта Драган има на селу? (кућа) Шта студент има у џепу? (уџбеник)

21. Переведите на сербский язык.

а) У Зоры новая сумка. У нее в руке цветок. Это желтая роза. У тебя есть ключ? — Да у меня есть ключ. Ключ (лежит) в кармане. У вас есть брат или сестра? — У моего папы есть брат. Его зовут Страхиня. Он мой дядя. У моей мамы тоже есть брат. Он мой дядя. У мамы есть сестра, и у папы есть сестра. Это мои тетки.

б) Что вы делаете в Белграде? — Я здесь работаю в посольстве. — А ваш сын? — Он учится. Мы немного говорим по-сербски и учим сербский язык. Вот, у меня в кармане учебник. — А мы туристы. Мы здесь говорим по-русски. — Почему? — Потому что мы не знаем сербский язык. Мы спрашиваем по-русски, а люди отвечают по-сербски. В Лондоне мы говорим по-английски, потому что хорошо знаем английский язык.

  22. Перепишите латиницей задания 2, 3, 4, 5, 6, 14.

  23. Добро пожаловать в Сербию!
Прочитайте слова и предложения и перепишите их кириллицей.

Dobro došli!

Добро пожаловать!

obala

берег; duž obale вдоль побережья

klima (ж)

климат (кондиционер разг.)

klima-uređaj

кондиционер

odmor

отдых

odmarati se (odmaram se)

отдыхать

kupatilo

ванная

bazen za plivanje

плавательный бассейн

plivati (plivam)

плавать (о человеке)

ploviti (plovim)

плавать (на лодке, на теплоходе)

sunčati se (sunčam se)

загорать

igrati (igram)

здесь: танцевать

povrće

овощи

voće

фрукты

uvek

всегда

uveče

вечером

diskoteka

дискотека


  Jadran je lepo mesto za odmor. Klima je topla. Vreme je lepo, toplo i sunčano u maju, junu, julu, avgustu i septembru. Hoteli su udobni. Turisti imaju klima-uređaj, televizor, tele-fon, kupatilo. Plaže su čiste i lepe. Turisti se lepo odmaraju: sunčaju se na plaži, plivaju u moru ili u bazenu za plivanje. Oni često plove brodom ili čamcem duž obale. Restorani su odlični. Turisti uvek imaju povrće i voće. Uveče devojke i mladići slušaju lepu muziku i igraju u baru ili na diskoteci. Dobro došli na plavi Jadran!

Расскажите об отдыхе на Адриатике от первого лица множественного числа.

  Mi se odmaramo nа Jadranu. U hotelu mi... klima-uređaj, televizor, telefon i kupatilo.... na plaži,... u moru ili u bazenu, često... brodom ili čamcem duž obale. U restoranu, u prodavnici i na pijaci uvek... povrće i voće. Uveče... lepu muziku i... na diskoteci.


СЛОВАРЬ

амбасада

посольство

број

номер

вода

вода

доћи

прийти; Дођи! Приходи! (буквально: Приди!)

ђак

ученик

гвожђе

железо

говорити

говорить; говорити руски
(српски, енглески, немачки, француски)
говорить по-русски
(по-сербски, по-английчки, по-французски, по-немецки)

зато што

потому что

заузет

занят

зашто

почему

здраво

привет

знати

знать

имати (имам)

иметь; у кого есть

ићи (идем)

идти, ходить, ехать, ездить

куцати

стучать

можда

может быть

нов

новый

одговарати

отвечать

одговор

ответ

питање

вопрос

питати

спрашивать

посао

работа

радити

1. делать; 2. работать

седети

сидеть

сипати

наливать, насыпать

стављати

ставить, класть

студирати

1. изучать; 2. учиться в университете

тачно

точно, верно, правильно

улазити

входить, въезжать

ући

войти; Уђи! Войди!

учити

1. учить; 2. заниматься (в библиотеке и т. п.)

*цвет

цветок

џабе

зря, даром

џак

мешок

џамија

мечеть

џезва

джезва, турка

џеп

карман


ПЕРЕМЕНА!

Loading the player...

Назад Вверх Вперед