Согласные Ш, Ж, Ц, Ч, Ћ. Предложный падеж единственного числа существительных. Указательные и притяжательные местоимения. Отрицательная форма глагола Бити.

 

  1. Согласные [ ж ], [ ш ], [ ц ] звучат более мягко, чем соответствующие русские согласные.

После сербских согласных [ ж] , [ ш ], [ ц ] произносится гласный [ и ], а не [ ы ].

Прочитайте:

живот	машина	цифра
дружина	тишина	ципела
сложити	наши	цигарета
шити	ваши	Немци

  2. Глухой согласный [ ч ] — твердый в отличие от русского мягкого [ ч ] . При произношении этого согласного губы в большей степени округлены и выпячены вперед.

Прочитайте:

човек	очи	реч
чудо	вече	кључ
чист	тачка	мач

  3. Глухой согласный [ ћ ] — мягкий. Он звучит мягче русского [ ч ], как русский мягкий согласный [ т ] и [ ш ], произнесенные слитно. Кончик языка следует зафиксировать за нижними зубами.

Прочитайте:

ћерка	кућа	моћ
ћурка	цвеће	ноћ
ћебе	срећа	помоћ

  4. ЛОКАТИВ (ПРЕДЛОЖНЫЙ ПАДЕЖ) ЕДИНСТВЕННОГО ЧИСЛА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ.

В сербском языке семь падежей:

Название падежа	Вопрос	Русский эквивалент названия
номинатив генитив датив акузатив вокатив инструментал локатив	ко? шта? кога? чега? коме? чему? кога? шта? - ким? чим? (о) коме? чему?	именительный падеж родительный падеж дательный падеж винительный падеж звательный падеж творительный падеж предложный падеж

Существительные мужского и среднего рода единственного числа в локативе получают окончание -У (брат + у = брату, село — сел + у = селу); существительные женского рода единственного числа в локативе имеют окончание -И (сестра — сестр + и = сестри). В сочетании с предлогами у «в» и на «на» существительные в форме локатива отвечают на вопрос «где?». В сочетании с предлогом о «о, об, обо» — указывают на объект речи, мысли и т. п. Например:

Где живите? — Живим у Београду. «Где вы живете? — Я живу в Белграде».

О чему мислите? — Мислим о Београду. «О чем вы думаете? — Я думаю о Белграде».

О коме мислите? — Мислим о сину. «О ком вы думаете? — Я думаю о сыне».

Мужской род	Женский род	Средний род
Где? Београд — у БеоградУ О коме? Милош — о МилошУ	Где? Москва — у МосквИ О коме? Зора — о ЗорИ	село — у селУ село — о селУ

Многие существительные женского рода на -ка, -га, -ха в локативе единственного числа оканчиваются на -ци, -зи, -си.

Запомните:

рука «рука» — у руци, нога «нога» — на нози, апотека «аптека» — у апотеци, река «река» — на реци, лука «порт» — у луци, свеска «тетрадь» — у свесци, Америка — у Америци

  5. Прочитайте и переведите предложения.

*вечера	ужин
сто	стол
доручак	завтрак
фрижидер	холодильник
*столица	стул
текст	текст
*реч (ж)	слово
речник	словарь
болница	больница
соба	комната; номер в гостинице
плажа (ж)	пляж
лука	порт
ручак	обед
кафана	кафе, ресторанчик
*истина	правда

Где си? — У соби сам. Где је вечера? Вечера је на столу, а доручак је у фрижидеру. Где је кључ? — Кључ је у ташни. А где је ташна? — Ташна је на столици. Где је професор? — Професор је на универзитету., А студента? — У учионици су. Нови текст је у књизи, а нове речи су у речнику. Где је лекар? — Лекар је у болници. Где су туриста? — Ту су, у хотелу. А туристкиње су тамо, на плажи. Где је лука? — На мору је. У луци је бели брод. Где су мушкарци? — Мушкарци су на ручку у кафани. И вино је на столу у кафани. У чему је истина? У вину је истина. О чему мислиш? — Мислим о истини.

Ответьте на вопросы:

Где је вечера?

Где је кључ?

Где је ташна?

Где су професори?

Где су студента?

Где су нови текстови?

Где је бели брод?

Где је лука?

Где сте ви?

О чему мислите?

Запомните:

— Молим(те, вас)! «Пожалуйста!» (просьба). — Изволите! Изволи! «Пожалуйста!» (предложение). — Хвала! — Молим! «Спасибо! — Пожалуйста!» — Извините! Извини! — Молим! «Извини(те)! — Пожалуйста!» — Молим? «Что-что? (Что вы сказали?)»

Примечание;	В сербском языке существуют полные формы личных местоимений, имеющие самостоятельное ударение, и краткие безударные формы (энклитики), например: мене — ме «меня», тебе — те «тебя», мени — ми «мне», теби — ти «тебе».

  6.  Прочитайте и переведите диалог.
Разыграйте диалог, заменяя выделенное слово словами в скобках.

*чаша	бокал
програм (м)	программа
вино	вино
пиво	пиво
сок	сок

—    Изволи, ово je твоја чаша.

—    Хвала.

—    Молим.

—    Шта је у чаши?

—    У чаши је вино.

—    Шта је на програму?

—    На програму је музика.

—    Каква је музика?

—    Лепа је. И ти си лепа.

—    Молим?

—    Лепа си!

—    Хвала.

—    Молим. То је истина! (пиво, сок, кока-кола, вода)

  7. Поставьте существительное в форме локатива.

а) Ташна је на (столица) — Ташна је на столицы. Драгана је у (соба). Оловка је у (торба).
Торба је на (столица). Девојке су на (плажа). Мој муж је у (кафана).

б) Музика је на (програм) — Музика је на програму. Књига је на (сто). На (прозор) су завесе.
Наша соба је у лепом (хотел). Ми смо у (град). На (зид) су слике.

в) На (село) је лепо. — На селу је лепо. На (море) је топло. Звезде су на (небо).
У (позориште) је интересант-на представа. У (вино) је истина.

  8. УКАЗАТЕЛЬНЫЕ МЕСТОИМЕНИЯ. В зависимости от степени отдаленности указываемого предмета в сербском языке используются местоимения овај «этот»; тај «этот, тот»; онај «(вон) тот».

Род	Указывает на ближайший	Указывает на отдаленный		Указывает на самый
	предмет	предмет		отдаленный предмет
	Единственное число
мужской	овај		тај	онај
женский	ова		та	она
средний	ово		то	оно
	Множественное число
мужской	ови		ти	они
женский	ове		те	оне
средний	ова		та	она

  9. Поставьте словосочетания во множественном числе, например: Овај дан — ови дани.

Она студенткиња, тај студент, овај пријатељ, ово по-зориште, та Рускиња, онај сто, оно село, то јутро, тај зид, то лето, оно место, та улица, тај хотел, ова соба, то дете, онај човек.

  10. Дополните предложения прилагательным леп. Полученные предложения преобразуйте во множественное число, например: Овај дан је леп. — Ови дани су лепи.

Овај хотел је... Ова торба је... То село је... Тај пут је... Она соба је... Та зграда је.... Ово језеро је... Она слика је... Овај градје... Ово позориште је... Тај хотел је... Она плажа је...

11. ИМЕНИТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ ЕДИНСТВЕННОГО И МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА ПРИТЯЖАТЕЛЬНЫХ МЕСТОИМЕНИЙ.

Личные местоимения	Притяжательные местоимения	Личные местоимения	Притяжательные местоимения
ја	мој	ми	наш
ти	твој	ви	ваш
он	његов	они
оно	његов	оне	њихов
она	њен	она

В отличие от русского языка сербские местоимения његов «его», њен «её» и њихов «их» изменяются по родам, числам и падежам.

Единственное число			Множественное число
м. р.	ж. р.	ср. р.	м. р.	ж. р.	ср. р.
Чији? мој твој његов њен наш ваш њихов	Чија? моја твоја његова њена наша ваше њихова	Чије? моје твоје његово њено наше ваши њихово	Чији? моји твоји његови њени наши ваши њихови	Чије? моје твоје његове њене наше ваша њихове	Чија? моја твоја његова њена наша ваша њихова

  12. Составьте предложения по модели: Он је турист (кофер) — То је његов кофер.

а) Он је студент (књига). Он је возач (аутомобил). Он је професор (сто). Он је сељак (село). Он је лекар (болница).

б) Она је студенткиња (књига). Она је мајка (дете). Она је жена (муж). Она је сестра (брат).

в) Они су студенти (универзитет). Оне су студент-киње (књиге). Они су радници (фабрика). Они су туристи (торбе).

  13.  Ответьте на вопрос по модели: Ово је мој кофер. — А торба? — И торба је моја.

Ово су наши кофери. — А торбе? То је мој кључ. — А оловка? Ово је твој сто. — А књига? Оно је његова соба. — А стан? То је њен аутомобил. — А гаража? Ово су ваши столови. — А столице? То је њихов хотел. — А плажа?

  14. Ответьте на вопросы по модели: Чији је ово капут? (ја) — Ово је мој капут.

Чија је ово књига? (ја) Чији је то сто? (ми) Чије су то оловке? (ти) Чији је то брат? (он) Чија је то сестра? (он) Чији је то отац? (она) Чија је то мајка (она) Чија је оно кућа? (они) Чија су ово места? (оне) Чији су оно аутомобили? (они) Чија је ово свеска? (она) Чији је то стан? (он) Чија је оно учионица (они)

  15. ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ ФОРМЫ ГЛАГОЛА-СВЯЗКИ БИТИ. Как правило, сербские глаголы употребляются с отрицательной частицей не, однако глагол-связка бити имеет отрицательные формы с ни-, которые пишутся слитно:

Единственное число	Множественное число
1л. ја нисам	ми нисмо
2л. ти ниси	ви нисте
Зл. он (она, оно) није	они (оне, она) нису

Так же как положительный ответ да можно заменить формами глагола-связки бити (јесам), вместо отрицательного слова не «нет» можно употреблять формы нисам, ниси и т. д., например:

Јесам ли лепа? — Јеси. «Я красивая? — Да, (ты) красивая».
Јесам ли глуп? — Ниси. «Я глупый? — Нет, (ты) не глупый».
Јесте ли професор? — Јесам. Професор сам. «Вы преподаватель? — Да. Я преподаватель».
Јеси ли студент? — Нисам. Професор сам. «Ты студент? — Нет. Я преподаватель».

Је ли то хотел? — Jecт. То je хотел. «Это гостиница? — Да. Это гостиница».
Je ли то ресторан? — Није. То је хотел. «Это ресторан? — Нет. Это гостиница».
Јесмо ли у нашем хотелу? — Јесте. То је ваш хотел. «Мы в нашей гостинице? — Да. Это ваша гостиница».
Јесмо ли у нашем хотелу? — Нисте. То је други хотел. «Мы в нашей гостинице? — Нет. Это другая гостиница».

Јесте ли Руси? — Јесмо. Руси смо. «Вы русские? — Да. Мы русские».
Јесте ли Немци? — Нисмо. Руси смо. «Вы немцы? — Нет. Мы русские».
Јесу ли мушкарци ту? — Јесу. Сви су ту. «Мужчины здесь? —Да. Они все здесь».
А жене? — Нису. Жене су у продавници. «А женщины? — Нет. Женщины в магазине».

  16.  Прочитайте и переведите диалоги.
Разыграйте их, заменяя выделенные слова словами в скобках.

здрав	здоровый
болестан (болесни)	больной
сви	все (сав весь)
час	урок

а) — Је ли Петар у соби?
— Не. Петар није у соби.
— Да ли је Александар овде?
Није. И он није у соби.
(Јован — Небојша, Милан — Драган)

б) — Јеси ли болесна?
-Нисам. Нисам болесна, здрава сам. Али, мој муж је болестан.
(отац, ујак, брат, син)

в) — Да ли сте Рус?
— Нисам. Немац сам. Александар је Рус.
(Србин, Енглез, Американац)

г) — Јесте ли сви на часу?
— Нисмо. Нисмо сви на часу. Јелена није ту.
(Драгана, Милица, Зорица)

  17. Ответьте на вопросы по модели: Ја и Драган смо у ресторану. А Милица? — Милица није у ресторану.

Петар и Јелена су у соби. А Милош? Марија је студенткиња. А ви? Игор и Александар су туристи. А ми? Торба је на столици. А ташна? Професор је овде. А студенти? Под је зелен. А зид? Наша плажа је велика. А ваша? Оловка је на столу. А књига? Милош је у ресторану. А Зора?

  18. Вставьте нужную форму глагола бити и закончите предложения по модели: Петар ... у учионици, он је у ... — Петар није у учионици, он је у биоскопу.

Милица ... у соби, она ... Марија ... сада у Москви, она ... Јован и Милан ... у биоскопу, они... Ја ... на часу, Jа ... Ми ... на селу, ми ... Ви ... у граду, ви ... Оловка ... У торби, она ... Торба ... на столу, она ... Оловке ... на столу, оне ... Ми... на мору, ми... Студент... у учионици, он...

Запомните:

— Ово је мој колега (моја колегиница, Петар, Марија) — Драго ми је. (Мило ми је.) «Очень приятно». Добро вече! «Добрый вечер!» Лаку ноћ! «Спокойной ночи!»

  19.  Прочитайте и переведите диалог.
Разыграйте его, заменяя выделенные слова словами в скобках.

пријатељица	подруга
име	имя
презиме	фамилия

— Добро вече. Ово је Татјана. Ово су Гордана и Драгица. Оне су моје пријатељице.
— Драго ми је.
— Мило ми је.
— Да ли сте Рускиња?
— Јесам. Моје име је Татјана, по имену оца ја сам Ивановна, а презиме је Петрова.

(Мери Смит — Енглескиња; Мари Шарон — Францускиња; Ерика Штајн — Немица; Кет Бити — Американка; Николај Иванович Петров — Рус)

  20. Прочитайте и переведите описание любимой девушки.

слика	1. картина; 2. фотография
девојка	девушка
Ја волим Драгану.	Я люблю Драгану.
висок (високи)	высокий
низак (ниски)	низкий
витак (витки)	стройный
плав (плави)	1. голубой; 2. белокурый
дуг (дуги)	1. длинный; 2. долгий
кратак (кратки)	короткий
интелигентан (интелигентни)	умный
*коса (ж)	волосы
лице	лицо
очи (ж мн.)	глаза
нос	нос
*образ	щека
уста (ср. мн.)	рот; губы
румен (румени)	розовый, румяный
блед (бледи)	бледный
драг (драги)	дорогой (милый, любимый)
Ја те льубим!	Я тебя целую!

Запомните: волети «любить» — љубити «целовать».

Ово је слика. На слици је моја девојка. Зове се Драгана. Ја волим Драгану. Она je млада, није висока, али је витка. Њене очи су велике и плаве. Има дугу плаву косу. Њено лице је лепо и интелигентно. Има мали нос, румене образе и лепа уста. Моја драга! Ја те љубим!

  Дополните описание любимого молодого человека.

дечко

парень, любимый

Ово је слика. На слиције мој дечко. Зове се... Ја волим... Онје... Његове очи су... Има... косу. Његово лице је... Има... нос,... образе,... уста. Мој драги! Ја те љубим!

• Опишите того, кого вы любите: отац, мајка, брат, сестра, син, кћерка, пријатељ, пријатељица, пас, мачак...

  21. Переведите на сербский язык.

а) Игоря нет на уроке. Он в кино. Милош и Зора на ужине в ресторане. Новый текст в книге, а новые слова в словаре. Белый теплоход в порту. Преподаватели в университете, а студенты в кафе.

б) Это ваша ручка? Нет. Это ее ручка. Моя ручка серая. Чей это дом? Это их дом. Он большой и красивый. Их дочка сейчас в доме. Это ваш автомобиль? Нет. Это его автомобиль, а мой в гараже. А чей вон тот автомобиль? Это автомобиль Милоша. Эго моя сестра, а это ее реренок. Ее мужа сейчас нет в городе. Этот турист не русский, он немец. А вон тот? И тот немец. Это их комната.

в) Я красивая? — Да, красивая!— Спасибо! — Пожалуйста Я глупый? — Нет, не глупый! — Что-что? — Ты умный! Пожалуйста, это ваш сок. — Спасибо! — Пожалуйста!

  22. Перепишите латиницей задания 5, 20.

23. Добро пожаловать в Сербию
Прочитайте слова и предложения. Перепишите их кириллицей.

Registracija, čekiranje	регистрация (в аэропорту)
menjačnica	обменный пункт валюты
vodič	гид
Da li ste naš vodič?	Вы наш гид?
frižider	холодильник
Koja je sledeća stanica?	Какая следующая остановка?
robna kuća	универмаг
Gde je robna kuća?	Где универмаг?
brodić	маленький теплоход, катер
čamac	лодка
doručak	завтрак
ručak	обед
večera	ужин
Da li je doručak uključen?	Завтрак включен?
račun	счет
Molim vas, račun!	Счет, пожалуйста!
*pečenje	жаркое
pečeno prase	жареный поросенок
ćevapčić	«чевапчич» (маленький люля-кебаб)
piće	напиток

СЛОВАРЬ

апотека	аптека
аутомобил	автомобиль
биоскоп	кинотеатр
блед (бледи)	бледный
болестан(болесни)	больной
болница	больница
вече	вечер
*вечера	ужин
вино	вино
витак(витки)	стройный
гаража (ж)	гараж
двориште	двор
дечко	парень
добар (добри)	хороший
доручак	завтрак
дуг (дуги)	1. длинный; 2. долгий
*живот	жизнь
завесе (мн. ж)	занавески
зашто	почему
име	имя
интелигентан (интелигентни)	умный
*истина	правда, истина
кафана	кафе, ресторанчик
кључ	ключ
*коса (ж)	волосы
кћерка	дочка
кућа	дом
леп	красивый, хороший
лице	лицо
лука	порт
*машина	станок
место	место
много	много
*молим	пожалуйста
море	море
нога	нога
ноћ (ж)	ночь
*образ	щека
очи (мн. ж)	глаза
плав (плави)	1. голубой; 2. светлый, белокурый
плажа (ж)	пляж
позориште	театр
помоћ (ж)	помощь
представа	спектакль
презиме	фамилия
програм (м)	программа
*реч (ж)	слово
речник	словарь
румен (румени)	розовый, румяный
ручак	обед
село	деревня, село
сељак	крестьянин
соба	комната
срећа	счастье
столица	стул
ћебе	одеяло
ћерка (кћерка)	дочка
уста (мн. ж)	рот; губы
филм	фильм
фрижидер	холодильник
*хвала	спасибо
цвеће (ср.)	цветы
*час	урок
чији	чей

ПЕРЕМЕНА!

Loading the player...