Слоговой Р. Спряжение глаголов Е-группы. Родительный падеж единственного и множественного числа существительных. Притяжательные прилагательные. Числительные от 1 до 10. Указание на возраст. Страноведение: Сербия.

 

  1. Сербский согласный [р] может быть слоговым, то есть функционировать подобно гласным звукам. Слоговой [р] произносится более энергично и длительно, как если бы мы подражали рычанию: р-р-р-... Слоговой [р] может быть в середине или в начале слова: трг «площадь», прст «палец», рт «мыс», рвач «борец».

Прочитайте раскатисто, избегая призвука «э» или «ы».

врх	крст	врба	срце	црни	четврти
крв	прст	дрво	црква	црвени	четрнаест
трг	смрт	грло	први	цртати	четвртак

Прочитайте попарно сербские и русские слова:

врх — верх	крст — крест	први — первый
врба — верба	дрво — дерево	грло — горло

крв — кровь	прст — перст	смрт — смерть
црква — церковь	срце — сердце	трг — торг

Прочитайте словосочетания.
Црвени трг «Красная площадь», Црвени крст «Красный крест», срдачан поздрав «сердечный привет», цртани филм «мультфильм», зоолошки врт «зоопарк», брзи воз «скорый поезд», крвна група «группа крови», крвна слика «анализ крови», крвни притисак «кровяное давление».

  2. ГЛАГОЛЫ «Е-ГРУППЫ». Спряжение в настоящем времени глаголов типа звати «звать».

Единственное число	Множественное число
ја зов-ЕМ ти зов-ЕШ он (она, оно) зов-Е	ми зов-ЕМО ви зов-ЕТЕ они (оне, она) зов-У

  9. Запомните спряжение некоторых глаголов этого типа. Вставьте нужные формы в предложения:
а) писати «писать»

ја пиш-ем	ми пиш-емо
ти пиш-еш	ви пиш-ете
он (она) пиш-е	они (оне) пиш-у

Шта ти...? Ја... задатак из српског  језика. Студента... тест. Да ли ви место... писма? Професор... књигу. Ја и мој колега... уџбеник.

б) путовати «путешествовать, ехать, ездить»

ja путуj-ем	ми путуj-емо
ти путуј-еш	ви путуј-ете
он (она) путуј-е	они (оне) путуј-у

Студента често.... Када ти...? У коју земљу ви...? Ја не... често зато што много радим. Ми обично... авионом. Њен муж често... у иностранство. (за границу)

в) чути «слышать»

ja чуј-ем	ми чуj-емо
ти чуј-еш	ви чуј-ете
он (она) чуј-е	они (оне) чуј-у

  Она нешто говори, али ја не... Да ли ме ти добро...? Зашто ви нас не...? Милан те не... зато што је далеко. Стари људи често слабо... Ми вас одлично... кад говорите гласно, (громко)

г) К этому типу относится и глагол ићи, который соответствует по смыслу русским глаголам «идти, ходить, ехать, ездить». Запомните спряжение этого глагола в настоящем времени.

ја ид-ем	ми ид-емо
ти ид-еш	ви ид-ете
он (она, оно) ид-е	они (оне, она) ид-у

Вставьте нужную форму глагола ићи в предложения.
Драгица... у биоскоп. Ја... у амбасаду. Да ли ви... у парк? Ja и Гордана... у музеј. Милош и Страхиња... на стадион. Када ти... на посао?

  3.  Прочитайте и переведите диалог — телефонный разговор. Разыграйте диалог, заменяя выделенные слова словами в скобках.

овде - называя себя по телефону, принято говрить не «это...», а «овде ...». Глагол је при этом не употребляется.

код куће	дома
телефонирати	звонить по телефону
звати (зовем)	здесь: звонить по телефону
За тебе! (За вас!)	здесь: тебя (вас) к телефону!
разумети	понимать, понять
лош	плохой
киша пада	дождь идет
кишобран	зонт
чекати	ждать
одмах	сразу, прямо сейчас
заузет	занят
посао	работа; на послу на работе
*сам (сама)	один (одна)
ћао	чао, пока

—    Хало. Овде Драгица Вукадиновић.

—    Изволите, овде Драгана Костић.

—    Да ли је Гордана код куће?

—    Да. Код куће је. (Гоцо, за тебе!)

—    Здраво, Гоцо. Зовем из биоскопа. Зашто ниси у биоскопу?

—    Молим? Извините, не разумем вас.

—    Да ли ме сада чујеш? Питам зашто ниси у биоскопу.

—    Зато што је време лоше. Киша пада.

—    У биоскопу је добар филм.

—    Какав је филм?

—    Музички филм.

—    То је интересантно. Али пада киша.

—    То није страшно. Имаш кишобран.

—    Добро. Идем одмах.

—    Да ли и твој муж иде?

—    Не. Он нешто пише. Сутра путује у Москву. Веома је заузет. Идем сама.

—    Чекам те у биоскопу. Ћао!

—    Ћао!

(Он нешто чита. Он нешто ради. Он пакује кофер.)

  4.Разыграйте диалоги, заменяя выделенные слова словами в скобках.

а) — Хало, овде Гордана Павловић.

— Изволите, овде Драгица Вукадиновић.

(Александар Сидоров — Богољуб Станковић, Наталка Иванова — Милош Лажетић, Зора Јовановић — Петар Михајлов)

б) — Зашто ниси на послу?

— Време је лоше.

(у школи — Време није лепо; на универзитету — Болестан (болесна) сам; у биоскопу — Филм није интересантан; у позоришту — Заузет сам)

   5. КОЛИЧЕСТВЕННЫЕ И ПОРЯДКОВЫЕ ЧИСЛИТЕЛЬНЫЕ ОТ 1 ДО 10.

Колико? «Сколько?»	Који? «Какой (который)?»
1 један,једна,једно	први (-а, -о, -и, -е, -а)
2 два, две	други
3 три	трећи
4 четири	четврти
5 пет	пети
6 шест	шести
7 седам	седми
8 осам	осми
9 девет	девети
10 десет	десети
0 нула	нулти

  6. Решите примеры по модели: 1+2 = 3 (Jедан плус два је три); 2 — 1=3 (Два минус један је један).

2 + 4 = 6	3 + 1=4	4 + 5 = 9	6+1=7
4 + 4 = 8	8 + 2 = 10	6 + 3 = 9	5 + 1=6
3 + 5 = 8	4 + 3 = 7	8+1=9	7 + 3 = 10

5— 3 = 2	10 — 3 = 8	4 — 1 =3	8 — 4 = 4
7— 2 = 5	6 — 2 = 4	10 — 3 = 7	7—1=6
9— 9 = 0	8 — 8 = 0	7 — 7 = 0	1 — 1

  7.  Прочитайте и переведите диалог.

број, број телефона   номер телефона.
По-сербски номер телефона принято называть по одной цифре: 135-468 — «један три пет четири шест осам».

—    Хало. Да ли је ту Нада?

—    Која Нада?

—    Нада Костић.

—    Не. Нада Костић није овде.

—    Је ли то број 434 — 204?

—    Не, ово није тај број.

—    Извините, молим вас.

  8. Замените номер телефона, используя номера, указанные в скобках.

-Је ли то број 434 — 204?

-Не, ово није тај број.

(152-678,359-820,570-134,467-284)

  9. ГЕНИТИВ (РОДИТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ) ЕДИНСТВЕННОГО И МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ.

  Существительные в форме родительного падежа употребляются с предлогами из, с(а) и отвечают на вопрос «откуда?»; с предлогами од «от», до «до», код «у», а также при числительных, например: један сто — два стола — пет столова.

Единственное число	Множественное число
Номинатив Генитив	Номинатив Генитив
Ко? Шта? Кога? Чега?	Ко? Шта? Кога? Чега?
Мужской род
професор профессор-А	професори профессор-А
студент студент-А	студенти студен Ат-А
отац оц-А	очеви очев-А
Женский род
жена жен-Е	жене жен-А
девојка девојк-Е	девојке девојАк-А
Средний род
село сел-А средство средств-А	села сел-А средства средстАв-А

Примечания;

1. Конечный гласный А в родительном падеже множественного числа всегда долгий. Чтобы избежать двусмысленности, в печатных изданиях иногда используется особый знак — «крышечка», сравните: од професора «от преподавателя» — од професора «от преподавателей». 2.    У многих существительных в генитиве (родительном падеже) множественного числа появляется «беглый  А (студената, девојака, средстава). 3.    У некоторых существительных в родительном падеже множественного числа бывает окончание -И.

10. С числительным 1 (један, једна, једно) существительные употребляются в форме номинатива, с числительными 2 (два, две), 3, 4 — в форме генитива единственного числа, а начиная с числительного 5 и со словами колико, много, мало —в форме генитива множественного числа. Прочитайте и постарайтесь запомнить некоторые сочетания существительных с числительными.

1    (један) студент 1(једна) студенткиња 1 (једно)

средство    

2    (два), 3, 4 студента

2 (две), 3, 4 студенткиње

2 (два), 3, 4 средства Колико?, много, мало, 5... 10... студената студенткиња средстава

 

1 месец «месяц» 1 година «год» 1 село 2, 3, 4 месеца 2, 3, 4 године 2, 3, 4 села

5...10.месецИ    5... 10 година 5... 10 села

1 дан «день» 1 недеља «неделя» 1 место «место»

2, 3, 4 дана 2, 3,4 недеље 2, 3, 4 места

5...    10 дана 5... 10 недеља 5... 10 места

1 сат «час» 1 минута «минута»

2, 3, 4 сата 2, 3,4 минуте

5...    10сатИ 5... 10 минута

1 сат «часы» (механизм) 1 торба «сумка»

2, 3, 4 сата 2, 3,4 торбе

5...    10 сатова 5... 10 торбИ

При указании на возраст используется конструкция с глаголом имати:

Колико година има дете? «Сколько лет ребенку?» Дете има једну годину. «Ребенку 1 год»

Дете има две (три, четири) године. «Ребенку 2 (3, 4) года».

Дегте има пет (7,10...) година. «Ребенку 5 (7,10...) лет».

  11. ПРИТЯЖАТЕЛЬНЫЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫЕ(отвечают на вопрос «чей?») образуются от существительных мужского рода на согласный с помощью суффикса -ов (-ев), а от существитель ных женского рода и мужского рода на -а с помо щью суффикса -ин.

Существи тельные	Притяжатель ные прилагательные	Существи тельные	Притяжательные прилагательные
брат	братов	сестра	сестрин
отац	очев	маjка	маjчин
Петар	Петров	Вера	Верин
професор	професоров	Влада	Владин
Антић	Антићев	тата	татин

Примечания;	Обычно этим сербским прилагательным в русском языке соответствует родительный падеж, напр: Милошев брат «брат Милоша», Горданина сестра «сестра Горданы». Обратите внимание, что притяжательные прилагательные, образованные от имен и фамилий, пишутся с заглавной буквы: Ово је Петров уџбеник То је Верина кућа.

12. Образуйте притяжательное прилагательное от существительного: Нада има пријатељицу. — Ово је Надина пријатељица.

  Зора има ташну. Марија има књигу. Драгана има кључ. Гордана има цвет. Професорка има уџбеник. Новак има аутомобил. Страхиња има чоколаду. Лекар има лек. Професор има уџбеник.

  13.   Задайте вопрос с местоимением који (која, које): Нада има пријатељицу. Која ја Надина пријатељица?

  Зора има ташну. Марија има књигу. Драгана има мужа. Гордана има стан. Милош има кућу. Милан има аутомобил. Брат има чоколаду. Професор има уџбеник. Нада има сина.

 

  14. Прочитайте и переведите диалог.

вечерас рођендан Честитам!	сегодня вечером день рождения Поздравляю!
друштво	компания
другарица	подруга
*поклон за кога	подарок для кого
пуно	полно; Имам пуно посла. У меня полно работы.
шешир	шляпа
џемпер	джемпер
црн	черный
црвен	красный
диск	диск

—    Хало! Овде Зора. Је ли Нада ту?

—    Здраво, Зоро. Како си?

—    Хвала, добро. Вечерас идем у биоскоп. У биоскопу je интересантан филм. Шта радиш вечерас?

—    На жалост, заузета сам. Данас je Небојшин рођендан

—    Честитам! Колико има година?

—    Има 10 година. Овде је његово друштво: 5 другова и 4 другарице.

—    Који поклон имаш за Небојшу?

—    Ту има много поклона за њега: један шешир, два џемпера. Црвени џемпер је мамин поклон, а црни џемпер је татин поклон. На столу су три књиге и пет дискова... Овај диск је Милошев поклон. Извини, сада идем. Имам пуно посла!

 

Согласитесь или возразите:

Тачно. — Није тачно.

Нада иде у биоскоп.

Небојша је Зорин син.

Данас је његов рођендан.

У друштву је 4 друга и 5 другарица.

На столу је 5 књига и 3 диска.

То су Надини поклони.

   15. Ответьте на вопрос по модели: Колико година има дете? (10) - Дете има десет година.

  Колико година има твој син? (5) Колико година има његова кћерка? (2) Колико година има ваше дете? (1) Колико година има њен брат? (3) Колико година има њихова сестра? (6) Колико година има Јован? (8) Колико година има Зорица? (4)

   16. Прочитайте и переведите текст.

Србија	Сербия
Црна Гора	Черногория
Европа	Европа
европски	европейский
Балкан(м)	Балканы
балкански	балканский; Бапканско полуострво Балканский полуостров
*земља	страна
налазити се	находиться
сусед	сосед; суседни соседний
Јадран (м)	Адриатика; Јадранско
море	Адриатическое море
север	север; северни северный
југ	юг; јужни южный
запад	запад; западни западный
исток	восток; источни восточный
Србин	серб; Српкиња сербка; Срби сербы
Црногорац	черногорец; Црногорка черногорка, Црногорци черногорцы
Хрватска	Хорватия
Хрват	хорват; Хрватица хорватка; Хрвати хорваты
Босна и Херцеговина	Босния и Герцеговина
Босанац	босниец; Босанка боснийка; Босанци боснийцы (жители Боснии)
Бошњаци	босняки (мусульманское население Боснии)
Мађарска	Венгрия
Румунија	Румыния
Бугарска	Болгария
Македонија	Македония
Албанија	Албания
река	река; Дунав Дунай; Сава Сава; Морава Морава
долина	долина
брдо	гора
манастир	монастырь

  Србија и Црна Гора су европске и балканске земље. Оне се налазе на југу Европе. Суседне земље су: Хрватска и Босна и Херцеговина на западу, Мађарска и Румунија на северу, Бугарска на истоку, Македонија и Албанија на југу. Срби и Црногорци говоре српски језик. Главни град Србије је Београд. Тамо су велике реке Дунав и Сава. На Дунаву су и Нови Сад, Сремски Карло-вци, Смедерево. На реци Морави је стари град Крушевац. Ниш је на реци Нишави. Српски манастири Раваница, Љубостиња, Дечани, Грачаница су веома лепи. Около је дивна природа: зелене долине, брда и планине. У Црној Гори су високе планине и плави Јадран на југу. Главни град Црне Горе је Подгорица. Веома интересантни су стари градови Цетиње, Котор, Будва, Бар. Добро дошли у Србију и Црну Гору!

Ответьте на вопросы:

Где се налазе Србија и Црна Гора?

Које су суседне земље на западу, северу, истоку, југу? Који језик говоре Срби?

Који је главни град Србије?

Каква је природа у Србији?

Које су велике реке у Србији?

Који су стари градови и манастири у Србији?

Каква је природа у Црној Гори?

Шта се налази на југу Црне Горе?

Који је главни град Црне Горе?

Који су стари интересантни градови у Црној Г ори?

  17. Переведите на сербский язык.

а)    Алло, это Зора. — Привет, это Игорь. — Привет, Игорь, мама дома? — Да. Мама, к телефону! — Зора, как дела? — Спасибо, хорошо. Я звоню из кино. Почему ты не в кино? — Я очень занята, у меня полно дел.

б)    Сегодня день рождения Игоря. Игорю 8 лет. У него много подарков. Красный джемпер — подарок Нады, а черный джемпер — подарок Милана. Чей это друг? — Это друг Милоша. Чья это подруга? — Это подруга Горданы. Чей это ребенок? — Это ребенок Зоры и Милоша.

в)    Сербия и Черногория находятся на юге Европы и на Балканах. Столица Сербии — Белград. В Сербии есть большие реки: Дунай, Сава, Морава. На Дунае города Нови-Сад, Смедерево, на реке Мораве — Крушевац. В Сербии много монастырей, а вокруг — чудесная природа. На юге Черногории находится голубое Адриатическое море. Там есть старинные красивые города. Столица Черногории — Подгорица.

  18. Перепишите латиницей задания 12, 13, 15.


19. Dobro došli u Srbiju!

Прочитайте диалог.

Na aerodromu

—    Dobro jutro. Vaš pasoš, molim.

—    Доброе утро. Пожалуйста, ваш паспорт.

—    Izvolite. Ja sam državljanin (državljanka) Rusije.

—    Пожалуйста. Я гражданин (гражданка) России.

—    Koliko ostajete u Srbiji?

—    Как долго вы будете жить в Сербии?

—    Deset dana.

—    10 дней.

—    Je li to vaš kofer? Imate li nešto za carinu?

—    Это ваш чемодан? У вас есть что-нибудь для таможенного досмотра?

—    U koferu su stvari za moju ličnu upotrebu.

—    В чемодане мои личные вещи.

—    Izvolite pasoš. Hvala i srećan put.

—    Вот ваш паспорт. Спасибо и счастливого пути.

Переведите реплики пассажира на сербский язык.

Vaš pasoš, molim.

Пожалуйста.

Koliko dugo ostajete u Srbiji?

Десять дней.

Imate li u koferu nešto za carinu?

В чемодане мои личные вещи.

Izvolite pasoš.

Прочитайте диалог.

Na šalteru za informacije

Recite!	Скажите!
dolaziti	прибывать
avion	самолет
kasniti	опаздывать
počinjati	начинать, начинаться
ukrcavanje	посадка

—    Recite, molim vas, kad dolazi avion iz Beograda?

—    Avion iz Beograda kasni.

—    Kad odlazi avion za Tivat?

—    U 10.05 (deset i pet).

—    Kada počinje ukrcavanje na let broj...?

—    U 9 (devet).

Вставьте нужные по смыслу слова.

Recite, molim vas, kad... avion iz Beograda?

Kad... avion za Tivat?

Kada počinje... na let broj...?

СЛОВАРЬ

Албанија	Албания
Балкан(м)	Балканы; Балканско полуострво Балканский полуостров
Босна и Херцеговина	Босния и Герцеговина
брдо	гора
број	номер; број телефона номер телефона
Бугарска	Болгария
ветар	ветер
вечерас	сегодня вечером
*врх	1. верх; 2. вершина
*година	год
грло	горло
дан	день
два (две)	два (две)
девет	девять
девети	девятый
десет	десять
десети	десятый
диск	диск
долина	долина
дрво	дерево
другарица	подруга
други	второй, другой
друштво	общество
дувати	дуть
Европа	Европа
Европски	европейский
запад	запад
заузет	занят
звати (зовем)	1. звать; 2. звонить по телефону
*исток	восток
ићи (идем)	идти, ходить, ехать, ездить
један (једна, једно)	один (одна, одно)
југ	юг
киша	дождь; киша пада дождь идет
кишобран	зонт (от дождя; сравните: сунцобран — зонт от солнца)
код (кога, чега)	у; код куће дома
крв	кровь
крст	крест
лош	плохой
Македонија	Македония
Мађарска	Венгрия
месец	месяц
минут (м), минута (ж)	минута
*недеља	1. неделя; 2. воскресенье
одмах	сразу
осам	восемь
осми	восьмой
пет	пять
пети	пятый
*поклон (за кога)	подарок
посао	работа
први	первый
*прст	палец
пун	полный
рођендан	день рождения
Румунија	Румыния
*сам (сама)	один (одна)
сат	1. час; 2. часы
север	север
седам	семь
сед ми	седьмой
смрт	смерть
Срби	сербы; Србин серб; Српкиња сербка
срце	сердце
телефонирати	звонить по телефону
*трг	площадь
трећи	третий
три	три
ћао	чао, пока
хало	алло
Хрват	хорват; Хрвати хорваты; Хрватица хорватка
Хрватска	Хорватия
црвен	красный
црн	черный
чекати	ждать
четврти	четвертый
честитати	поздравлять
четири	четыре
џемпер	джемпер
шест	шесть
шести	шестой
шешир	шляпа

ПЕРЕМЕНА!

Loading the player...