Согласные Л, Љ, Њ. Множественное число существительных. Общий вопрос. Неопределенная и определенная форма прилагательных. Названия цветов. Дни недели.

 

  1. Согласный [ л ] в сербском языке звучит несколько мягче, чем русский твердый [ л ] — как «средне-европейский» [ L ] в английском, немецком, французском языках.
 

Прочитайте:

лак	дело	лук	лед	лице	бол
кола	тело	лука	лек	лимун	кал
плата	село	блуза	леп	литар	бокал
блато	около	лула	лето	лила	генерал

  2. Мягкие согласные [ љ ], [ њ ] звучат мягче, чем русские (кончик языка следует зафиксировать за нижними зубами). Старайтесь избегать ассоциаций с разделительным мягким знаком: сербские ља (lja), љу (Iju), ња (nja), њу (nju) произносятся как русские ля, лю, ня, ню, а не лья, лью, нья, пью и т. п.; слова типа знање (znanje) следует произносить знане, а не знанье.

Прочитайте:

љубав	воља	краљ
људи	поље	угаљ
љуска	хаљина	родитељ
Љиљана	даљина

њух	вожња	пањ
њушка	ношња	лењ
њива	знање	огањ
њихов	стање

3.  Сравните произношение слов с [ л ] — [ љ ], [ н ] [ њ ].

луди — људи	лука — љут
лула — љуља	лутка — љубав
школа — шкољка	лига — љигав
плуг — пљусак	плес — пљесак

клупа — кљун	нико - њихов
нега — његов	никакав — њихати
дан — пањ	зелен — лењ
трун — туњ

  4. МНОЖЕСТВЕННОЕ ЧИСЛО СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ. В сербском языке не только в единственном, но и во множественном числе существительных различается род.

Запомните:

Во множественном числе существительные мужского рода на согласный имеют окончание -И, женского рода на -а имеют окончание -Е, среднего рода на -о, -е имеют окончание -А.

В сербском языке есть «беглый» А, который соответствует русским «беглому» О и «беглому» Е. Существительные мужского рода с «беглым» А утрачивают его во множественном числе, например: старац— старци (сравните: старец — старцы). Односложные существительные мужского рода во множественном числе как правило оканчиваются на -ови, -еви (зид — зидови, отац — очеви и т. п.); существительные на -лац во множественном числе оканчиваются на -оци; существительные на -г, -к, -х во множественном числе обычно оканчиваются на -зи, -ци, -си. Существительные женского рода на согласный получают во множественном числе окончание -и (а не -е): кост — кости, новост — новости, радост — радости.

Мужской род
Единственное число		Множественное число
студент	«студент»	студенти
професор	«преподаватель»	професори
мушкарац	«мужчина»	мушкарци
слушалац	«слушатель»	слушаоци
Рус	«русский»	Руси
зид	«стена»	зидови
сто	«стол»	столови
кључ	«ключ»	кључеви
отац	«отец»	очеви
психолог	«психолог»	психолози
радник	«рабочий»	радници
успех	«успех»	успеси

Женский род
Единственное число		Множественное число
студенткиња	«студентка»	студенткиње
Рускиња	«русская»	Рускиње
соба	«комната»	собе
свеска	«тетрадь»	свеске
оловка	«ручка»	оловке
торба	«сумка»	торбе
радост	«радость»	радости

Средний род
Единственное число		Множественное число
село	«село, деревня»	села
море	«море»	мора
име	«имя»	имена

Исключения:

човек «человек» — људи «люди» дете «ребенок» — деца «дети» брат «брат» — браћа «братья» господин «господин» — господа «господа»

  Слова деца, браћа, господа являются собирательными существительными женского рода. Прилагательные, указательные и притяжательные местоимения, определяющие эти слова, имеют окончание женского рода единственного числа, а глагол имеет форму множественного числа, например: Моја деца су мала «Мои дети маленькие».

  5. Образуйте множественное число по заданной модели:
 

студент — студенти	слушалац — слушаоци
турист «турист»	читалац «читатель»
прозор «окно»	гледалац «зритель»
орман «шкаф»	посетилац «посетитель»
кофер «чемодан»	преводилац «переводчик»
комарац «комар»
мушкарац «мужчина»

зид — зидови	кључ —  кључеви
град «город»	нож «нож»
стан «квартира»	муж «муж»
друг «товарищ»	краљ, «король»

свеска — свеске	село — села
учионица «аудитория»	место «место»
столица «стул»	седиште «место, сиденье»
жена «женщина, жена»	друштво «общество, компания»
девојка «девушка»	позориште «театр»

  6. Закончите предложения по модели:

Иван je студент. Петар и Иван... — Петар и Иван су студенти.

1. Јован је преводилац. Јован и Небојша... 2. Јелена је студенткиња. Јелена и Олга ... 3. Ја сам Рус. Ја и Иван ... 4. Тања je Рускиња. Ja и Тања ... 5. Ти си новинар. Ви ... 6. Онаје Немица. Оне ... 7. Милош је радник. Милош и Зоран... 8. Ја сам геолог. Ja и Новак... 9. Он je друг. Они...

  7. ОБЩИЙ ВОПРОС. Вопросительные предложения с частицами ли, да ли. Общий вопрос в сербском языке строится двумя способами:

Общий вопрос с частицей ли.

Общий вопрос с частицами да ли.

Ја сам професор.	Ја сам студент.
Јесам ли (ја) професор?	Да ли сам (ja) студент?
Ти си професор.	Ти си студент.
Јеси ли (ти) професор?	Да ли си (ти) студент?
Он је професор.	Он je студент.
Је ли (он) професор?	Да ли је (он) студент?
Ми смо професори.	Ми смо студенти.
Јесмо ли (ми) професори?	Да ли смо (ми) студенти?
Ви сте професори.	Ви сте студенти.
Јесте ли (ви) професори?	Да ли сте (ви) студенти?
Они су професори.	Они су студенти.
Јесу ли (они) професори?	Да ли су (они) студенти?

Примечание;	Если в сказуемом есть глагол-связка бити. вопрос с частицей ли начинается ударной (полной) формой этого глагола, за исключением 3 лица единственного числа (Је ли...).

  При ответе на общий вопрос, содержащий формы настоящего времени глагола бити (јесам), вместо положительного ответа «Да» можно использовать ударные (полные) формы этого глагола:

Јесам ли (ја) у праву? — Јеси. «Я прав? — Да, (ты) прав».

Јесмо ли (ми) у праву? — Јесте. «Мы правы? — Да, (вы) правы».

Јеси ли студент? — Јесам. «Ты студент? — Да, студент».

Јесте ли студенти? — Јесмо. «Вы студенты? — Да, студенты».

Јесу ли професори? — Јесу. «Они преподаватели? — Да».

Је ли он професор? — Јест(е). «Он преподаватель? — Да».

Је ли то твоја торба? — Јест(е). «Это твоя сумка? — Да, моя».

Је ли оно наш аутобус? (Да ли je оно наш аутобус?) — Јест(е). «Это наш автобус? — Да, наш».

  8. Задайте общий вопрос к предложению, например:
Студент сам. — Јеси ли студент? (Да ли си студент?); То je моја торба. — Је ли то твоја торба? (Да ли је то твоја торба?)

Ја сам Петар. Ово je Драган. Драган je мој брат. То је наша мајка. Ово је наш стан. То је моја соба, а оно је твоја. Ја сам преводилац. Ти си мој муж. Ја сам твоја жена. Моја сестра је студенткиња. Наташа је овде.. Зора и Милош су из Београда. Ја и Владимир смо Руси. Туристи смо. Наша соба je тамо. Ви сте наши гости. То je ваша соба.

  9. Скажите вместо «да»: јесам, јеси, јест (е), јесмо, јесте, јесу.

Јеси ли Рус? Да ли сте Руси? Јесмо ли паметни (умные)? Јесмо ли лепе (красивые)? Је ли Драган преводилац? Да ли je Ана студенткиња? Јесу ли Новак и Зоран радници? Да ли сам твој пријатељ? Да ли си моја девојка?

  10. КРАТКАЯ (НЕОПРЕДЕЛЕННАЯ) И ПОЛНАЯ (ОПРЕДЕЛЕННАЯ) ФОРМА ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ.
Большинство прилагательных имеет определенную (полную) и неопределенную (краткую) формы. В отличие от русского языка неопределенная (краткая) форма прилагательного употребляется не только в качестве именной части составного сказуемого, но может использоваться и в качестве определения. В составе сказуемого употребление краткой формы обязательно.
Прилагательные отвечают на вопрос: какав? «какой?», каква? «какая?», какво? «какое?», какви (какве, каква)? «какие?»

	Неопределенная форма		Определенная форма
Род	Единственное число	Множественное число	Единственное число	Множественное число
мужской женский средний	добар добра добро	добри добре добра	добри добра добро	добри добре добра

Примечание;

1. При поиске слова в словаре нужно помнить, что словарной формой прилагательного является краткая форма мужского рода единственного числа. В этой форме часто бывает »беглый» А, поэтому чтобы найти перевод паметни, нужно искать паметАн. 2. Русское слово «какой» переводится на сербский язык по-разному. Если вас интересует качество, цвет и т. п., нужно спросить: Какав је он? Каква је она? Какво је оно? Какви су они? Какве су оне? Каква су она? Если же вы имеете в виду «какой из, который», следует использовать слово који, која, које; који, које, која.

  11.  Прочитайте и переведите текст.

млад (млади)	молодой
стар (стари)	старый
нов (нови)	новый
светао (светли)	светлый
таман (тамни)	темный
неки	1. какой-то; 2. (мн.) некоторые
дебео (дебели)	толстый
танак (танки)	тонкий
тежак (тешки)	1. тяжелый; 2. трудный
лак (лаки)	легкий
интересантан (интересантни)	интересный
досадан (досадни)	скучный
сав, сва, све; сви, све, сва	весь, вся, всё; все
леп (лепи)	красивый
ружан (ружни)	уродливый
велики (обычно опред.)	большой
мали (только опред.)	маленький
удобан (удобни)	удобный
неудобан (неудобни)	неудобный
глуп (глупи)	глупый
паметан (паметни)	умный
али	но
или	или

  Ја сам млада и лепа. Ово je мој нови стан. Моја соба је велика и светла. Тамо су моје књиге. Неке књиге су дебеле и тешке, а неке су танке и лаке. Све су књиге интересантне. Овде је мој сто. Он је мали, али удобан. То је стара фотеља. Ко је ту? То је мој пас. Пси су паметни, али је мој пас стар, дебео и глуп. Он је досадан, али је мој љубимац!

Ответьте на вопросы:

Да ли је она млада или стара?
Да ли је лепа или ружна?
Да ли је соба велика или мала?
Да ли су књиге дебеле или танке?
Јесу ли све књиге интересантне?
Је ли сто удобан?
Je ли фотеља стара?
Да ли је пас млад или стар?
Да ли је паметан или глуп?
Каква(какав) си ти?
Какав је твој пас (љубимац)?
Каква је твоја соба?
Каква је наша учионица?

  12.  Составьте предложения по модели:
— Какав је сто? «Какой стол?» — Сто је нов. «Стол новый».
— Каква је оловка? «Какой карандаш?» Оловка је нова. «Карандаш новый».
— Какво је огледало? «Какое зеркало?» — Огледало је ново. «Зеркало новое».

Сто — нов. Столице — старе. Мој муж — млад. Твој муж — стар. Наш стан — мали. Твоја соба — удобна. Наша учионица — велика. Девојке — лепе. Студенти — вредни (старательный). Пси — паметни. Мој пас — глуп. Ваше село — велико. Моја девојка — лепа. Твоја девојка — ружна.

  13.  Запомните названия цветов.

боја

цвет

Какве је боје...? Какве су боје...? «Какого цвета?»
Бео (бели) «белый»; сив (сиви) «серый»; зелен (зелени) «зеленый»; жут (жути) «желтый»; плав (плави) «голубой»; неизменяемые прилагательные: браон «коричневый», беж «бежевый», розе «розовый», тегет «темносиний», лила «лиловый».

  Прочитайте тексты и ответьте на вопросы.

а) 

слика	картина
небо	небо
облак (облаци)	облако, туча
песак	песок
брод	корабль
планина	гора, горный массив
*около	вокруг

Ово је слика. Небо је плаво. Облаци су бели. И море је плаво. Тамо је бели брод. Песак је жут, а около су зелене планине. Слика је лепа!

Какво је небо?

Какви су облаци?

Какав је песак?

Какве су планине?

Какво је море?

Какав је брод?

б) 

ствар (ж) — ствари (мн.)	вещь, вещи
један (једна, једно)	один
други	другой
хаљина	платье
сукња	юбка
блуза	блузка
мајица	футболка
панталоне (мн. ж)	брюки
ципеле (мн. ж)	туфли
ташна	женская сумка

Ово су моје ствари. Овде су хаљине. Једна хаљина је бела, а друга хаљине је зелене боје. Једна моја сукња је плава, а друга је беле боје. Ту је блуза розе боје, а тамо су беле блузе. Мајице су жуте, лила и тегет. Ово су беж панталоне. И ципеле су беж боје. Ове ципеле су браон. И ташна је браон боје.

Какве је боје једна хаљина?
Какве је боје друга хаљина?
Какве су боје сукње?
Какве је боје једна блуза?
Какве су боје мајице?
Какве су боје ципеле?
Какве је боје ташна?

Запомните:

Какав је данас дан? «Какой сегодня день?» — Данас је леп дан. «Сегодня хороший день». Какво је данас време? «Какая сегодня погода?» — Данас је лепо време. «Сегодня хорошая погода». Који је данас дан? «Какой сегодня день?» — Данас је понедељак (уторак, среда, четвртак, петак, субота, недеља). «Сегодня понедельник (вторник, среда, четверг, пятница, суббота, воскресенье).».

Примечание;	В слове четвртак произносится р «слоговой» (смотрите урок 6).

  14.  Прочитайте и переведите диалог.

напољу	на улице, на дворе
зар	разве
Баш је лепо!	Как хорошо!

— Добар дан.
— Добар дан.
— Како сте.
— Добро сам, а ви?
— И ја сам добро. Какво је време напољу?
— Време је лепо.
— Који је данас дан?
— Данас је недеља.
— Зар је данас недеља? Баш је лепо!

  15.  Разыграйте диалоги, заменяя выделенные слова словами в скобках.

а)

топао (топли)	теплый, жаркий
хладан (хладни)	холодный
ведар (ведри)	ясный, безоблачный
кишовит (и)	дождливый
магловит (и)	туманный

— Који је данас дан?
— Данас је субота.
— Какво је време данас?
— Данас је топло време.
(понедељак — хладно време; уторак — ведро време; среда — кишовито време; четвртак — магловито време; петак — ружно време)

б)

топло	тепло, жарко
хладно	холодно
кишовито	дождливо

— Како је напољу?
— Данас је топло.
(хладно; кишовито)

   16.   Ответьте утвердительно на вопросы.

Јесам ли професор? Да ли сте психолози? Јесу ли Саша и Наташа муж и жена? Да ли сте Рус? Да ли је Тања Рускиња? Је ли ово ваша оловка? Je ли то ваша свеска? Јесу ли блузе беле? Да ли су панталоне браон? Је ли мајица тегет боје? Јесам ли дебела? Јесмо ли паметни?

17. Задайте общий вопрос.

Ово je оловка. Она je плава. То су свеске. Оне су зелене. Ja сам професор. Ви сте слушаоци. Ви сте Руси. Ви сте из Москве. Наша учионица je удобна. Прозори су велики. Зидови су жути. Панталоне су браон боје. Ја сам професор. Ми смо студенти.

  18.   Задайте вопросы со словами како, какав, који.

Зовем се Александар. Мој друг се зове Петар. Мој стан је мали, али удобан. Твоја соба је велика и светла. Данас је лепо време. Данас је леп дан. Данас је петак. Ја сам паметан. Ja сам лепа. Уторак je. Пси су паметни. Добро сам.

  19.   Переведите на сербский язык.

а) Вы переводчик? — Да, переводчик. И Петр и Александр переводчики? — Да, переводчики.
— Они Русские? — Да, русские.

б) Это ваша комната? — Да, наша. — Какая она? —Комната большая и удобная.

в) Это ваша собака? Она глупая или умная?

г) Это ваши вещи? Какого цвета платье? — Платье голубое, и юбка голубого цвета. Какого цвета брюки? — Брюки бежевые, и туфли бежевого цвета. Блузка розовая, а футболка темно-синяя.

д) Какая сегодня погода? — Сегодня хорошая погода. Какой сегодня день? — Сегодня воскресенье. На улице тепло.

  20.   Перепишите латиницей задания 8, 11,13.

 

21.   Добро пожаловать в Сербию!
Прочитайте слова и предложения и перепишите их кириллицей.

mleko	молоко
ulje	растительное масло
sladoled	мороженое
lek	лекарство; lekovi лекарства
lekar	врач
hotel	гостиница
jelo	блюдо, еда
jelovnik	меню
toalet	туалет
tanjir	тарелка
šolja	чашка
lignje	кальмары
školjke	моллюски
riblja čorba	уха
svinjski odrezak	эскалоп
meso na roštilju	мясо на гриле
Ijuta paprika	красный перец
vinjak	виньяк (коньяк)
šampanjac	шампанское
lek za glavobolju	лекарство от головной боли
Koji su to lekovi?	Какие это лекарства?
Zabranjeno fotografisanje!	Фотографировать воспрещается!
Zabranjeno pušenje!	Курить воспрещается!

СЛОВАРЬ

али	но
аутобус (м)	автобус
баш	усилительная частица
беж (неизмен.)	бежевый
бео (бели)	белый
блато (с)	грязь
блуза (ж)	блузка
боја (ж)	цвет
*бокал (м)	кувшин
бол (м)	боль
браон (неизмен.)	коричневый
*брод (м)	теплоход, корабль
ведар (ведри)	ясный, безоблачный
велик(и)	большой
време (с)	1. время; 2. погода
глуп (глупи)	глупый
дебео (дебели)	толстый
девојка (ж)	девушка
други	1. второй; 2. другой
жут (жути)	желтый
зар	разве
зелен (зелени)	зеленый
зид (м)	стена
знанье (с)	знание
или	или
име (с)	имя
јело (с)	блюдо, еда
јеловник(м)	меню
какав	какой (по качеству)
кишовит (и)	дождливый
кључ (м)	ключ
који	какой, который
кола (мн. с)	машина, автомобиль
лак (лаки)	легкий
лампа (ж)	лампа
лед (м)	лед
лек (м)	лекарство
лекар (м)	врач
леп (лепи)	1. красивый; 2. хороший
лето (с)	лето
лила (неизмен.)	фиолетовый
лице (с)	лицо
лук (м)	лук
љубав (ж)	любовь
љубимац (м)	любимец
људи (мн.)	люди
магловит (и)	туманный
мајица (ж)	футболка
мали	(только опред форма) маленький
млад (млади)	молодой
море (с)	море
напољу	на улице, на дворе
*недеља (ж)	1. неделя; 2. воскресенье
неудобан (неудобни)	неудобный
нов (нови)	новый
облак (м)	облако; туча
*около	вокруг
паметан (паметни)	умный
панталоне (мн. ж)	брюки
песак (м)	песок
петак (м)	пятница
плав (плави)	голубой
планина (ж)	гора
*плата (ж)	заработная плата, зарплата
понедељак (м)	понедельник
преводилац (м)	переводчик
прозор (м)	окно
психолог (м)	психолог
радник(м)	рабочий
розе (неизмен.)	розовый
ружан (ружни)	уродливый
свеска (ж)	тетрадь
светао (светли)	светлый
село (с)	село; деревня
сив (и)	серый
слика (ж)	картина
слушалац (м)	слушатель
среда (ж)	среда
стар (стари)	старый
субота (ж)	суббота
сукња (ж)	юбка
таман (тамни)	темный
танак (танки)	тонкий
тегет (неизмен.)	темно-синий
тежак (тешки)	1. тяжелый; 2. трудный
тоалет	туалет
топао (топли)	теплый, жаркий
топло	тепло, жарко
Удобан (удобни)	удобный
успех (м)	успех
уторак (м)	вторник
фотеља	кресло
хаљина (ж)	платье
хладан (хладни)	холодный
хладно	холодно
хотел	гостиница
ципеле (мн. ж)	туфли
четвртак (м)	четверг

ПЕРЕМЕНА!

Loading the player...