Урок 8

Ударение и заударные долготы. Дательный падеж личных местоимений. Числительные от 100 до 1000. Указание на дату. Поздравление. В магазине.

1. В сербском языке есть четыре типа ударения, различающихся по долготе и тону: долгое нисходящее, краткое нисходящее, долгое восходящее, краткое восходящее. Обычно в книгах, газетах, любых других текстах место и качество ударения не отмечается. Специальные знаки, указывающие на характер ударения, применяются в словарях. Впрочем, данные словарей отражают идеальную ситуацию, а на деле многие сербы и черногорцы не владеют классической системой музыкальных ударений, а заударные долготы практически утрачены. Вы знаете главное правило: если в слове есть несколько слогов, ударение обычно падает на любой из них, кроме последнего.

В повседневной жизни совсем не обязательно стараться овладеть идеальным произношением, воспроизводя те ударения, которые отмечены в словаре. Достаточно принять к сведению несколько общих правил.

— В односложных словах бывает нисходящее ударение, например:

а) долгое нисходящее: дâр «дар», рêч «слово», мûр «мир, спокойствие», снêг «снег», в́р̀х «верх, вершина», грâд «город», лŷк «лук (оружие)»;
б) краткое нисходящее: ча̃с «урок, час», хле̃б «хлеб», вр̃т «сад», гра̃д «град», лук «лу̃к (овощ)».

— В многосложных словах на первом слоге бывает и нисходящее, и восходящее ударение, например:

а) долгое восходящее: ру́ка «рука», ре́ка «река», глáва «голова», вр́ба «ива, верба»;
б) долгое нисходящее: мâјка «мать», гŷжва «давка, автомобильная пробка»;
в) краткое восходящее: во̀да «вода», жѝвот «жизнь», по̀тпис «подпись»;
г) краткое нисходящее: мо̃ре «море», ри̃ба «рыба», др̃во «дерево».

— В середине многосложного слова чаще бывает восходящее ударение, например:

а) долгое восходящее: поче́так «начало», зада́так «задание»;
б) краткое восходящее: дубѝна «глубина», висѝна «высота», брзѝна «скорость».

— В сербском языке безударные гласные и слоговой «р» могут быть долгими и краткими. Долгота должна быть в следующих формах слов (хотя на практике она часто отсутствует):

а) генитив (родительный падеж) существительных женского рода типа «жена» (женē, рукē;);

б) генитив (родительный падеж) множественного числа всех существительных (женā, друговā, селā);
в) полные формы прилагательных (старū, старā, старō, старū, старē, старā);
г) формы настоящего времени глаголов (радūм, радūш, радū...).

Русские нередко воспринимают долгий слог как ударный, особенно в словах с кратким восходящим ударением, которое произносится слабее русского силового ударения, например: дѐвōјка, о̀лōвка, чѐстūтāм и т. п.

2. ДАТИВ (ДАТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ) ЛИЧНЫХ МЕСТОИМЕНИЙ.

Номинатив	Датив	Датив
Ко? Шта?	Коме? Чему? Полные формы	Краткие безударные формы
ја	мени	ми
ти	теби	ти
он	њему	му
она	њој	јој
оно	њему	му
ми	нама	нам
ви	вама	вам
они, оне, она	њима	им

Примечание;

Формы дательного падежа личных местоимений нередко заменяют притяжательные местоимения, например: Мајка му је болесна. = Његова мајка је болесна. «Мать у него больна» Не знам где ми је кључ. = Не знам где је мој кључ. «Я не знаю, где мой ключ».

Прочитайте и переведите диалог.

продавачица	продавщица
овакав	такой
*иначе	вообще
Госпођо!	вокатив от слова госпођа «госпожа»
Господине!	вокатив от слова господин «господин»
Погледајте!	Посмотрите!
свиђати се коме	нравиться; Баш ми се свиђа! Мне очень нравится!
заиста	действительно
роба	товар
квалитетан	качественный, высокого качества
скуп	дорогой
јевтин (јефтин)	дешевый
Покажите ми!	Покажите мне!
таман	как раз; Прстен ми је таман. Кольцо мне как раз (впору).
Лепо ти стоји.	Тебе идет.
дати (дам)	дать; Дајте ми! Дайте мне!
благајна	касса
рачун	чек, счет
лево	налево, слева
десно	направо, справа
*право	прямо

Зора и Милош улазе у продавницу

Продавачица: Добар дан, изволите.

Милош: Имате ли овакав прстен, али велики?

П.: На жалост, немамо. Иначе имамо велики избор, али овакав немамо. Госпођо, погледајте овај прстен.

Зора: Овај прстен ми се свиђа! Много је леп!

М.: Да ли ти се заиста свиђа? Молим вас, колико кошта овај прстен?

П.: Квалитетан је, али је скуп.

М.: Покажите ми неки јевтин прстен.

П. Извините, господине. Немамо јевтину робу. Квалитетна роба је скупа.

3.: Дајте ми прстен. Баш ми се свиђа! Није велик и није мали. Прстен ми је таман!

М.: Зоро, лепо ти стоји овај прстен. Данас је празник. Дајте ми рачун. Где је благајна?

П.: Благајна је лево. Изволите рачун.

Согласитесь или возразите:

Тачно је. Није тачно.

Милош и Зора улазе у стан.

У продавници је јевтина роба.

Прстен јој се свиђа.

Прстен јој није таман.

Прстен јој лепо стоји.

Данас је среда.

Благајна jе десно.

4. Составьте предложения по модели, следуя заданному порядку слов:

Златни прстен је леп. (ја) — (1) Свиђа (2) ми (3) се златни прстен.

Црвена торба је лепа. (он) Зелена столица је лепа. (они) Црна ташна је лепа. (ја) Бели сто је леп.(ми) Жута хаљина је лепа. (она) Плаво море је лепо. (ти)

5. Добавьте реплику по модели, следуя заданному порядку слов:

Свиђа ми се златни прстен. — (1) Покажите (2) ми златни прстен!

Свиђа му се црвена торба. Свиђа им се зелена столица. Свиђа ми се црна ташна. Свиђа нам се бели сто. Свиђа јој се жута хаљина. Свиђа му се црни џемпер.

6. Возразите, следуя заданному порядку слов:

а) Прстен ми лепо стоји. — Коме? Теби? (1) Не (2) cтojи(3) ти лепо.

Џемпер ми лепо стоји. Шешир ми лепо стоји. Кошуља (рубашка) ми лепо стоји. Хаљина (платье) ми лепо стоји. Панталоне (брюки) ми лепо стоје.

б) Прстен ти је таман. — Коме? Мени? (1) Није (2) ми таман.

Џемпер ти је таман. Шешир ти је таман. Кошуља ти је таман. Хаљина ти је таман. Панталоне су ти таман.

в) Не знам где је мој кључ. — Где ми је кључ?

Не знаш где је твој сат. Не знате где је ваш пасош. Милош не зна где је његова торба. Зора не зна где је њена ташна. Не знамо где је наш новац. Гордана и Дра гица не знају где је њихов кишобран. Не знам где је мој шешир.

7. Дополните диалог репликами.

У продавници.

— Добар дан! Изволите.

— Ташне су овде.

— Лепе су и нису скупе.

— Ова ташна је квалитетна, али је скупа. Да ли вам се свиђа?

— Благајна је десно. Изволите рачун.

8. Прочитайте и переведите текст.

да 1. что; Зора зна да је Милош воли. «Зора знает, что Милош ее любит» 2. чтобы; Зора жели да Милош купи други прстен. «Зора хочет, чтобы Милош купил другое кольцо»

пар (м) пара; брачни пар супруги
брак брак; у браку в браке
казати (кажем) говорить, сказать
давати (дајем) давать
мислити (мислим) думать

Милош и Зора су брачни пар. Имају стан у Београду. Њихов стан није велики, али је леп и удобан. Зора у кухињи кува кафу. Милош улази у стан и пита да ли Зора зна који је данас празник. Зора одговара да зна. Зора и Милош су пет година у браку. Милош каже да има поклон за Зору. Зора пита који је то поклон, а Милош одговара да је то златни прстен. Даје јој прстен, али је прстен мали.

Она мисли да то није поклон за њу. Милош каже да понекад греши и пита зашто Зора ћути. Зора одговара да ју је срамота. Она воли мужа и зна да је муж воли. Зора жели да јој Милош купи други прстен. Милош жели да он и Зора иду у продавницу. У продавници је квалитетна и скупа роба. Зора каже да јој се свиђа прстен. Продавачица јој га даје. Прстен јој је таман. Милош мисли да јој прстен лепо стоји. Продавачица му даје рачун и каже да је благајна лево.

Ответьте на вопросы.

Шта су Милош и Зора?

Где имају стан?

Какав је њихов стан?

Шта ради Зора у кухињи?

Куда улази Милош?

Шта он пита Зору?

Да ли Зора зна који је празник?

Да ли она зна који поклон има за њу муж?

Да ли је прстен мали или велик?

Зашто Зора ћути?

Шта жели Зора?

Шта жели Милош?

Каква је роба у продавници?

Шта мисли Зора о прстену?

Шта мисли Милош о прстену?

Да ли продавачица даје Милошу рачун?

9. Запомните спряжение в настоящем времени а) глагола несовершенного вида (вопрос «что делать?») давати «давать» и вставьте нужную форму в предложения.

ja дајем ми дајемо

ти дајеш ви дајете

он (она, оно) даје они (оне, она) дају

Продавачица ... Зори рачун. Ја ... сину поклон. Ми ... профессору свеске. Студенти ми ... текст. Који поклон ти ... жени? Који поклон ви... мужу?

б) глагола совершенного вида (вопрос «что сделать?») дати «дать» и вставьте нужную форму в предложения.

ја дам ми дамо

ти даш ви дате

он (она, оно) да они (оне, она) дају

Дај! «Дай!» Дајте! «Дайте!»

Милош жели да му продавачица... рачун. Ја желим да ми ти... поклон. Жене желе да им мужеви... поклоне. Дете жели да му ви... љубав. Да ли ви желите да вам ми... свеске? Да ли ти желиш да ти ја... ту књигу?.. ми, молим те, воду!., ми, молим вас, једну кафу!

10. Переделайте предложения по модели, следуя заданному порядку слов — 1. датив; 2. акузатив:

а) То је моj кључ! — Дај ми га!

То је мој сок! Тоје мој цвет! То је мој џемпер! То је мој рачун! То је мој прстен! То је мој кофер! То је мој цвет!

б) То је моjа књига! — Дајте ми је!

То је моја свеска! То је моја ташна! То је моја лопта! То је моја торба! То је моја вода! То је моја ваза! То је моја кафа! То је моја чоколада!

в) То је његова торба (његов сат)! — Дај му је (га)! То је његова лопта! То је његов кључ! То је његов

кофер! То је његова чаша! То је његово пиво! То је његово вино! То је његова чоколада!

г) То је њена ташна (њен сат)! — Дајте јој је (га)!

То је њен прстен! То је њена ташна! То је њен сат!

То је њена књига! То је њена чоколада! То је њен речник! То је њен кофер! То је њено дете!

11. При указании на число порядковые числительные и названия месяцев имеют окончания номинатива, а при ответе на вопрос «когда?» они имеют окончания генитива, сравните:

Који је данас датум? «Какое сегодня число?»

Данас је петнаестИ септембар. «Сегодня пятнадцатое сентября».

Када Игор има рођендан? «Когда у Игоря день рождения?»

Игор има рођендан петнаестОГ септембрА. «У Игоря день рождения пятнадцатого сентября».

Примечание;	Если дата пишется цифрами, обязательно ставится точка после порядкового числительного: Данас је 15. 09. Игор има рођендан 15. 09.

12. Прочитайте даты.

1. септембар, 2. октобар, 3. новембар, 4. децембар, 5. јануар, 6. фебруар, 7. март, 8. април, 9. мај, 10. јун, 11. јул, 12, август;

31. 12, 7. 01, 8. 03, 23. 02, 12. 04, 4. 06, 9. 05, 26. 07, 17. 09, 27. 10, 15.08, 4. 11.

13. Составьте диалоги по модели:

Игор — првог септембра. — Игор има рођендан (день рождения) првог септембра.

Нада — другог новембра, Зора — трећег фебруара, Гордана — четвртог марта, Марија — петог јануара, Новак — шестог априла, Небојша — седмог децембра, Драгица — осмог октобра, Богољуб — деветог маја, Милош — десетог августа, Страхиња — једанаестог јула, Милица — дванаестог јуна, ја —..., моја мајка —..., мој отац —..., моја девојка..., мој момак..., мој пријател. (пријатељица)...

14. Прочитайте поздравительные открытки. Напишите другую открытку, заменив название праздника.

честитати коме шта поздравлять кого с чем

Честитам ти рођендан! Поздравляю тебя с днем рождения!

желети коме шта Желим ти много среће и успеха! желать кому чего Желаю тебе много счастья и успехов!

поздравити кога передать привет кому,

приветствовать кого Поздрави Милоша. Передай привет Милошу.

Воли те... С любовью (буквально: любит тебя...)

Нова година Новый год

Божић Рождество

Ускрс Пасха

Честитам ти (вам) Нову годину (Божић, Ускрс)! Поздравляю тебя (вас) с Новым годом (Рождеством, Пасхой)!

а) Драга Зоро,

Честитам ти рођендан! Желим ти много среће и успеха!

Поздрави Милоша.

Воли те Нада

б) Драга Тања,

срећну Нову годину жели ти

Зора

15. Запомните спряжение глагола честитати и вставьте нужные формы в предложения.

ја честитам ми честитамо

ти честиташ ви честитате

он (она) честита они (оне) честитају

Нада је Зорина пријатељица. Нада јој... рођендан.
Милош је Игоров пријатељ. Милош му... рођендан.
Ја сам ваш пријатељ. Ја вам... рођендан.

Ти си моја пријатељица. Ти ми... рођендан.

Петар и Зорица су наши пријатељи. Они нам... Нову годину.

Ја и ти смо њихови пријатељи. Ми им... Божић.

Ви сте његов пријатељ. Ви му... Ускрс.

16. Запомните спряжение глагола желети и вставьте нужные формы в предложения.

ja желим ми желимо
ви желите ти желиш

он (она) жели они (оне) желе

Мајка воли сина и... му срећу. Све мајке воле децу и... им срећу. Да ли ти... тај прстен? Да ли ви... леп поклон? Ми вам... успех. Ја ти... много среће.

17. Прочитайте диалог и замените выделенные слова словами в скобках.

Срећан ти рођендан! С днем рождения (тебя)!
Срећан вам рођендан! С днем рождения (вас)!

торта (ж) торт

лопта мяч

фудбал футбол

Зора је у Надиној кући. Нада кува кафу у кухињи. Зора иде у Игорову собу.

— Срећан ти рођендан!

— Хвала, тетка Зоро! За кога је ова торта?

— Торта је за тебе. То је твој рођендан. И лопта је твоја. То су поклони за тебе.

— Волим фудбал. Сад имам нову лопту!

(ова чоколада, овај колач «пирожное», ова бомбона «конфета»)

18. КОЛИЧЕСТВЕННЫЕ ЧИСЛИТЕЛЬНЫЕ ОТ 100 ДО 1000.

100 сто, једна стотина, 125 сто двадесет (и) пет
200 двеста, две стотине, 250 двеста педесет
300 триста, три стотине, 384 триста осамдесет четири...

400 четиристо, четири стотине
500 петсто, пет стотина
600 шестсто, шест стотина
700 седамсто, седам стотина
800 осамсто, осам стотина
900 деветсто, девет стотина
1000 хиљада

2000 две хиљадЕ, 3000 три хиљадЕ, 4000 четири хиљадЕ

5000 пет хиљадА... 10 000 десет хиљадА... 17 000 седамнаест хиљадА...

2463 две хиљаде четиристо шездесет (и) три 5287 пет хшьада петсто осамдесет (и) седам

19. В Сербии денежная единица — динар «динар» и пара «пара», а в Черногории — евро «евро» и цент «цент».

Прочитайте цены.

1 (један), 21, 131, 1381 динар (евро)

2 (два), 22, 292, 3682 динара (евра)

3, 73, 623, 1543 динара (евра)

4, 64, 794, 2374 динара (евра)

5... 10, 11, 12... 20, 25...30...500... динара (евра)

100 динара, 200 евра, 300 динара, 400 евра, 500 динара, 600 евра, 700 динара, 800 евра, 900 динара, 1000 евра;

121 динар, 231 евро, 352 динара, 463 евра, 544 динара, 657 евра, 785 динара, 868 евра, 975 динара, 1341 евро, 1971 динар.

20. Переспросите:

Колико кошта прстен? «Сколько стоит кольцо?» (5000 хиљада динара) — Прстен кошта пет хшьада динара. —Да ли прстен кошта пет хиљада динара?

Колико кошта шешир? (500 динара) Колико кошта хаљина (800 динара) Колико кошта џемпер? (900 динара) Колико кошта лопта? (200 динара) Колико кошта диск? (300 динара) Колико кошта ташна? (700 динара) Колико кошта књига? (400 динара) Колико коштају панталоне? (600 динара)

21. Переведите на сербский язык.

У Милоша и Зоры красивая и удобная квартира в Белграде. Милош входит в кухню и спрашивает, знает ли Зора, какой сегодня праздник. Зора отвечает, что знает. Милош говорит, что у него есть подарок для Зоры. Зора спрашивает, какой это подарок, а Милош отвечает, что это кольцо. Зора думает, что подарок не для нее, потому что кольцо маленькое. Милош говорит, что он иногда ошибается и спрашивает, почему Зора молчит. Зора отвечает, что ей стыдно. Она знает, что муж ее любит. Зора хочет, чтобы муж ей купил другое кольцо. Милош хочет, чтобы они с Зорой (он и Зора) пошли в магазин. В магазине продавщица говорит, что у них есть только дорогой товар. Но Зора говорит, что кольцо ей нравится.

Она хочет, чтобы муж купил ей это кольцо. Милош идет в кассу.

22. Dobro došli u Srbiju!

Прочитайте диалог.

U robnoj kući

robna kuća	универмаг
roba	товар
šešir	шляпа
džemper	джемпер
svega	всего
suknja	юбка
cipele (мн. ж)	туфли
sandale (мн. ж)	босоножки, сандалии
muški	мужской
ženski	женский
dečiji	детский
domaći proizvod	(товар) отечественного производства
iz uvoza	импортный
rasprodaja	распродажа
probati	(по) мерить; (по) пробовать
film	1. пленка 2. фильм
baterija	батарейка
mobilni telefon	мобильный телефон
punjač	зарядное устройство
dopuna	карточка для пополнения баланса

— Dobar dan, izvolite.

— Molim vas, imate li šešir za mene?

— Izvolite, probajte ovaj. Lepo vam stoji.

— Koliko košta ova majica?

— Nije skupa. Svega... dinara.

— Pokažite mi tu suknju, molim vas.

— Izvolite.

— Imate li cipele broj 38?

— Kakve cipele želite?

— Crne, od kože.

— Pogledajte ovaj model. То je iz uvoza. Veoma su kvalitetne.

— Koliko koštaju?

— 85 evra.

— То je skupo. A one dečije sandale?

— 5 evra.

— То nije skupo!

— Pokažite mi muški džemper.

— Koji?

— Onaj crveni.

— Izvolite, probajte ga. То je domaći proizvod. Kvalitetan je i nije skup. Danas je rasprodaja, džemperi su jevtini.

— Imate li film za fotoaparat i baterije za mobilni telefon?

— Imamo veliki izbor. Pogledajte.

— Imate li i punjač?

— Za ovaj model nemamo. Pitajte u prodavnici računara (kompjutera). Možda tamo imaju.

— Da li imate dopunu za mobilni?

— Nemamo. Pitajte u kiosku napolju.

Переведите реплики покупателя на сербский язык.

— У вас есть туфли тридцать восьмого размера?

— Kakve cipele želite?

— Черного цвета из кожи.

— Pogledajte ovaj model.

— Покажите мне, пожалуйста, джемпер красного цвета.

— Probajte ovaj džemper.

— Он мне нравится. Где касса?

— Izvolite račun. Blagajna je desno.

— У вас есть зарядное устройство для мобильника?

— Za ovaj model nemamo. Pitajte u kiosku napolju.

СЛОВАРЬ

батерија	батарейка
благајна	касса
брак	брак (супружество);
	у браку в браке
господин	господин
госпођа	госпожа
да	1. что; Знам да ме волиш.
	«Я знаю, что ты меня
	любишь»; 2. чтобы; Желим
	да ми купиш прстен.
	«Я хочу, чтобы ты мне
	купил кольцо»
давати (дајем)	давать
дати (дам)	дать
двеста	двести
деветсто	девятьсот
десно	направо; справа
дечији	детский
домаћи	1. домашний;
	2. отечественный
допуна	карточка для пополнения
	кредита
женски	женский
заиста	действительно
иначе	вообще
јевтин (јефтин)	дешевый
казати (кажем) коме шта говорить, сказать
квалитетан (квалитетни) качественный
лево	налево; слева
лепо стоји коме	идет кому
мислити (мислим)
о коме, чему, на кога, шта думать
мобилни (телефон)	мобильник
мушки	мужской
овакав (оваква)	такой (такая)
осамсто	восемьсот
пар (м)	пара; брачни пар супруги
петсто	пятьсот
погледати (на) кога, шта посмотреть
поздравити кога	передать привет кому,
	поприветствовать кого
показати коме шта	(покажем) показать
право	прямо
пробати	(по)пробовать,
	(по)мерить
продавачица	продавщица
пуњач	зарядное устройство
распродаја	распродажа
рачун	счет, чек
рачунар (компјутер)	компьютер
роба	товар
робна кућа	универмаг
сандале (мн. ж)	босоножки, сандалии
свега	всего
свиђати се коме	нравиться
седамсто	семьсот
*скуп	дорогой
стотина	сто
сукња	юбка
таман	как раз
триста	триста
увоз	импорт; из увоза
	импортный
филм	1. фильм; 2. пленка (фото)
хиљада	тысяча
честитати коме шта	поздравлять кого с чем
ципеле (мн. ж)	туфли
четиристо	четыреста
шестсто	шестьсот

ПЕРЕМЕНА!

Loading the player...