Согласный Х. Особенности произношения согласных Н и В в некоторых позициях. Винительный падеж личных местоимений. Отрицательные формы глагола Имати. Числительные от 11 до 100. Названия месяцев.

 

  1. Сербский согласный [х] произносится с меньшим напряжением, чем русский [х] (при его образовании спинка языка поднимается меньше). В разговорном языке этот согласный исчезает в начале слова, например: Хајдемо! — Ајдемо!, Ајмо! «Давай пойдем, пошли!». Хоћу — Оћу «хочу» или «буду». В середине слова он может заменяться другим согласным, так что возникают дублеты, например: ухо — уво «ухо», муха — мува «муха», снаха — снаја «сноха, невестка».

  2. Когда согласный [н] находится перед согласными [г], [к], его следует произносить, как в английских словах bank, think и т. д., например: банка «банк», сенка «тень», конгрес «конгресс».

  3. Как и все звонкие согласные [в] не оглушается в конце слова. Кроме того, он не оглушается перед глухими согласными, например: оловка «карандаш, ручка» — [оловка], а не [олофка]; овца «овца»— [овца], а не [офца]; бивши «бывший» — [бивши], а не [бифши].

  4. АККУЗАТИВ (ВИНИТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ) ЛИЧНЫХ МЕСТОИМЕНИЙ.

  Сербские личные местоимения имеют краткие и полные формы. Безударные (энклитические) формы местоимений употребляются всегда после слов, имеющих самостоятельное ударение: Питам га «Я его спрашиваю». Волим je. «Я ее люблю». Обычно энклитика занимает вторую позицию после первого слова в предложении, поэтому при добавлении новых слов она может оказаться перед глаголом: Ја га питам. Много je волим. Полные формы употребляются в начале предложения, при наличии логического ударения и в сочетании с предлогами: Тебе питам! «Я тебя спрашиваю!», поклон за њу «подарок для нее».

  Энклитическая форма 3 лица женского рода единственного числа ју употребляется только в случае, если в предложении есть глагольная форма је, сравните: Волим је «Я ее люблю». — Срамота ју је «Ей стыдно».

Личные местоимения
Номинатив Ко? Шта?	Аккузатив Кога? Шта? Полные формы	Аккузатив Краткие безударные формы
ја	мене	ме
ти	тебе	те
он	њега	га
она	њу	је (jу)
оно	њега	га
ми	нас	нас
ви	вас	вас
они оне она	њих	их

  5.  Прочитайте и переведите диалог.

кухиња	кухня
Милошу!	вокатив от имени Милош
Шта има ново?	Что нового?
празник	праздник
ожењен	женат
удата	замужем
Знам да ме волиш.	Я знаю, что ты меня любишь.
златан (златни)	Золотой
прстен	Кольцо
*Пробај га!	Примерь его!
понекад	иногда
*грешити	ошибаться
*грешка	ошибка
заједно	вместе
продавница	магазин
избор	выбор
ћутати (ћутим)	молчать
*чути (чујем) кога, шта	слышать
*Срамота ме је.	Мне стыдно.
*љут	сердитый

Зора је код куће. Милош улази у стан.

—    Зоро, здраво. Где си?

—    Здраво, Милошу. Ту сам, у кухињи. Сипам воду у џезву. Сад је вода у џезви. Кувам кафу. Како је на послу? Шта има ново?

—    Данас је празник. Да ли знаш који је празник?

—    Знам. Пет година смо муж и жена.

—    Пет година сам ја ожењен, а ти си удата. Ово је поклон за тебе.

—    Поклон за мене? Зашто?

—    Зато што те волим. Много те волим.

—    Знам да ме волиш. Који је то поклон?

—    То је златни прстен. Пробај га!

—    Прстен је мали! То није поклон за мене! За кога је?

—    Зоро, извини. Знаш ме добро. Понекад грешим. То је моја грешка. Хајдемо заједно у продавницу. У продавници је велики избор. Зашто ћутиш? Ја те питам, али не чујем одговор.

—    Ћутим зато што ме је срамота. Више нисам љута на тебе. Много те волим!

Согласитесь или возразите:

То је тачно. То није тачно.

Милош има поклон за Наду.

Милош воли Зору.

Зора зна да је Милош воли.

Прстен је велик.

То је Зорина грешка.

Зора ћути зато што слуша музику.

Зора ћути зато што ју је срамота.

Милош је љут на њу.

Зора није љута на њега зато што га воли.

  6.  Составьте предложения по модели:

Данас je мој празник. — То је поклон за мене.

Данас је твој празник. Данас је наш празник. Данас је његов празник. Данас је ваш празник. Данас је њен празник. Данас је њихов празник. Данас је мој празник. Данас је њен празник.

  7. Составьте диалоги по модели, следуя заданному порядку слов:

—    Кога питаш?

—    Питам њега, Милоша (Питам њу, Зору).

—    (1) Шта (2) га питаш? (Шта је питаш?)

—    (1) Питам (2) га шта ради. (Питам је шта ради)

Игор. Милан. Петар. Студент. Професор. Лекар. Пријатељ. Муж. Зора. Нада. Гордана. Сестра. Професорка. Пријатељица. Жена.

  8. Составьте диалоги по модели, следуя заданному порядку слов:

—    (1) Да (2) ли (3) ме волиш?    

—    Кога питаш?

—    Тебе питам.

—    (1) Шта (2) ме питаш?

—    (1) Питам (2) те (3) да (4) ли (5) ме волиш.

Да ли ме слушаш? Да ли ме чујеш? Да ли ме видиш? Да ли ме добро знаш? Да ли ме мрзиш? (ненавидеть) Да ли ме волиш?

9. Составьте предложения по модели:

Ја понекад грешим. —  Срамота ме je зато што понекад грешим.

Ти понекад грешиш. Он понекад греши. Она понекад греши. Ми понекад грешимо. Ви понекад грешите. Ja понекад грешим.

  10. Запомните спряжение глаголов и вставьте нужные формы в предложения.

а) волети «любить»

ja вол-им             ми вол-имо

ти вол-иш            ви вол-ите

он (она) вол-и    они (оне) вол-е

Муж... жену. Синови... мајку. Ја не... шефа. Да ли ти... пиво? Да ли ви... море? Ja и мој муж... књиге. Руси... чај, а Срби... кафу.

 

б) ћутати «молчать»

ја ћут-им             ми ћут-имо

ти ћут-иш             ви ћут-ите

он (она) ћут-и    они (оне) ћут-е

Зора... зато што је љута. Ја... зато што ме je срамота. Студенти... зато што не знају одговор. Зашто ти...? Ми не... зато што смо храбри! Зашто ви...?

в) чути «слышать»

ja чуј-ем            ми чу)-емо

ти чуј-еш           ви чуј-ете

он (она) чуј-е   они (оне) чуј-у

Да ли ме ви добро...? Ја вас добро... Милош не...одговор. Студенти не... питање. Шта ти...? Ми нешто...Ја ништа не... зато што телефон не ради.

  11. Составьте диалоги по образцу:

Ми улазимо у собу. —А они? — И они улазе собу.
А ja? А ти? А он? А она? А ми? А ви? А оне?

  12. ОТРИЦАТЕЛЬНАЯ ФОРМА ГЛАГОЛА ИМАТИ.

  Глагол имати имеет отрицательную форму, которая пишется слитно: немати. После отрицательной формы обычно употребляется акузатив: Немам оловку. «У меня нет ручки»; Немамо речник. «У нас нет словаря».

Единственное число	Множественное число
ја немам ти немаш он (она, оно) нема	ми немамо ви немате они (оне, она) немају

  13. Преобразуйте утвердительные предложения в отрицательные:Петар има уџбеник српског

језика. — Петар нема уџбеник српског језика.

  Тања има уџбеник српског језика. Петар има оловку. Страхиња има аутомобил. Гордана има стан у Београду. Ја имам компјутер (рачунар). Драгица и ја имамо речник. Да ли имате руско-српски речник? Његови родители имају кућу на селу. Имаш ли поклон за жену?

  14. Составьте предложения по образцу: Ово је (није) моја оловка. — Ја имам (немам) оловку.

  Ово je моја свеска. Ово није твој уџбеник. То није наш стан. Оно је моја соба. Ово није ваш уџбеник. То није Зорина пријатељица. Ово није Игорова и Надина чоколада. Оно је наша кућа. То није Верина сестра. То је њихов син.

  15. Дайте утвердительный и отрицательный ответ на вопрос: Имаш ли ташну? — Да, имам ташну. Не, немам ташну.

  Имаш ли цвет? Има ли он телевизор? Има ли она уџбеник? Имају ли они кућу? Имате ли двориште? Има ли Марија кључ? Имамо ли ми аутомобил? Имају ли Нада и Игор чоколаду? Имаш ли брата?

  16. Запомните названия месяцев:

Јануар «январь»; фебруар «февраль»; март «март»; април «апрель»; мај «май»; јун (и) «июнь»; јул (и)

«июль»; август «август»; септембар «сентябрь»; октобар «октябрь»; новембар «ноябрь»; децембар «декабрь».

Који је данас дан?    «Какой сегодня день?»

Данас је понедељак.    «Сегодня понедельник».

Који је сада месец?    «Какой сейчас месяц?»

Сада је септембар.    «Сейчас сентябрь».

  17. Составьте диалоги по модели:

а)    Понедељак. — Који је данас дан? — Данас је понедељак.

Понедељак. Уторак. Среда. Четвртак. Петак. Субота. Недеља.

б)    Јануар. — Који је сада месец? — Сада је јануар. Јануар. Фебруар. Март. Април. Мај. Јун. Јул. Август.

Септембар. Октобар. Новембар. Децембар.

  18.  Прочитайте и переведите текст.

лето лето, лети летом, летњи летний

зима зима, зими зимой, зимски зимний
пролеће весна, у пролеће весной, пролећни весенний
јесен (ж) осень, у јесен осенью, јесењи осенний
годишње доба (несклоняемое существительное среднего рода) время года
кишовито дождливо
сунчано солнечно

  Лети је обично топло. Јуни, јули и август су летњи месеци. У јесен је често хладно и пада киша. Септембар, октобар и новембар су јесењи месеци. Зими је врло хладно и пада снег. Децембар, јануар и фебруар су зимски месеци. У пролеће је често топло, али кишовито. Март, април и мај су пролећни месеци. Зима, пролеће, лето и јесен су четири годишња доба. Какво је време данас? Данас је врло хладно. Како је данас напољу? Данас је лепо и сунчано.

   19. Ответьте на вопросы.

  Који је данас дан? Који је сада месец? Какво је данас време? Је ли хладно? Када je кишовито? Какво je време лети? Да ли je топло зими? Који су зимски месеци? Који су пролећни месеци? Који су летњи месеци? Који су јесењи месеци? Како је данас напољу? Је ли данас хладно или топло?

  20. Составьте диалоги по образцу:
—    Данас je недеља.

—    Kojи je дан сутра (завтра)?

—    Сутра je понедељак.

Данас је петак. Данас је понедељак. Данас је четвртак. Данас је уторак. Данас је среда. Данас је недеља.

  21. Составьте предложения по образцу: Напољу је хладно (овде). — Овде није хладно.

  Овде је топло (напољу). У учионици је топло и пријатно (У дворишту). Напољу је кишовито (Овде). У јулу је обично сунчано (у октобру). У јануару је врло хладно (у априлу). У јуну је често врло топло (у септембру).

  22. КОЛИЧЕСТВЕННЫЕ ЧИСЛИТЕЛЬНЫЕ ОТ 11 ДО 20.
 

11    једанаест   

12    дванаест          20 двадесет

13    тринаест          30 тридесет

 

14    четрнаест        40 четрдесет

15    петнаест          50 педесет

16    шеснаест         60 шездесет

17    седамнаест      70 седамдесет

18    осамнаест       80 осамдесет

19    деветнаест      90 деведесет

21 двадесет (и) један

45 четрдесет (и) пет

67 шездесет (и) седам...

  Порядковые числительные образуются от количественных добавлением окончаний -и, -а, -о и т. д., например: дванаест — дванаести, дванаеста, дванаесто.
  Решите примеры по модели: 2 + 2 = 4 — Два плус два је четири. 2 — 2 = 0 — два минус два је нула.

10+ 1 = 11; 10 + 2 = 12; 10 + 4 = 14; 10 + 5 = 15;

10+ 6 = 16; 10 + 7 = 17; 10 = 8 = 18; 10 + 9 = 19;
90 — 20 = 70; 80 — 50 = 30; 80 — 40 = 40; 60 — 10 = 50.

  23. Прочитайте.

  Дванаест 20, 13 тридесет, четрнаест 40, педесет 15, 16 шездесет, седамнаест 70, 18 осамдесет, деветнаест 90,

1 једанаест, два 12, 3 тринаест, четири 14, 5 петнаест, шест 16, 7 седамнаест, осам 18, 9 деветнаест;

2 дванаест 20, три 13 30, 4 14 четрдесет, пет 15 50, 6 шеснаест 60,7 17 седамдесет, осам 18 80,9 деветнаест 90.

  24. Переведите на сербский язык.

а)    Ты меня любишь? — Ты меня спрашиваешь? — Да, я тебя спрашиваю. — О чем ты меня спрашиваешь? — Я спрашиваю тебя, любишь ли ты меня. — Он ее спрашивает, а она молчит. Она не слышит его, потому что слушает музыку. Мне стыдно, потому что иногда я ошибаюсь.

б)    — У тебя есть учебник сербского языка? — У меня нет учебника сербского языка. У нее тоже нет. (И у нее нет.) Почему у него нет словаря? — У него есть словарь, но он в сумке, а сумки у него здесь нет. У вас есть аудитория? — У нас нет аудитории. У них есть сын? —У них нет сына. У тебя нет подарка для жены, а у меня есть.

в)    — Какой сейчас месяц? — Сейчас сентябрь. В сентябре обычно тепло, но сегодня на улице холодно, идет дождь. — Какая сегодня погода? — Сегодня солнечно. На улице тепло и приятно. Январь — зимний месяц, в январе идет снег.

25.  Dobro došli u Srbiju!

Прочитайте диалог.

U samoposluzi

Recite!                                        Скажите!

flaša, boca                                 бутылка

kisela (mineralna) voda          минеральная вода

prirodni sok                               натуральный сок

gazirani sok                              газированный напиток

suvo crno vino                          сухое красное вино

pršut (м), pršuta (ж) «пршут» — копченая

свинина

—    Recite, molim vas, gde je mineralna voda?

—    Скажите, пожалуйста, где минеральная вода?

—    Vidite one flaše? Tamo je mineralna voda, pivo, vino, prirodni i gazirani sokovi.

—    Видите вон те бутылки? Там минеральная вода, пиво, вино, натуральные соки и газированные напитки.

—    Koja је voda dobra?

—    Какая вода хорошая?

—    «Knjaz Miloš». Probajte i Nikšićko pivo.

—    «Князь Милош». Попробуйте и Никшичское пиво.

—    Kakvo je ovo vino?

—    Какое это вино?

—    То je odlično suvo crno vino «Vranac».

—    Это отличное сухое красное вино «Вранац»

—    Šta je to?

—    Что это?

—    То je Njeguški pršut.

—    Это Негушский пршут.

—    Dajte mi 100 grama, molim.

—    Дайте мне 100 граммов, пожалуйста.

—    Gde su cigarete?

—    Где сигареты?

—    Cigarete su nа blagajni.

—    Сигареты в кассе.

Переведите реплики покупателя на сербский язык.

—    Где минеральная вода, соки, вино?

—    Vidite one flaše? Kisela voda, sokovi i vino su tamo.

—    «Вранац» хорошее вино?

—    То je odlično suvo crno vino.

—    Что это?

—    To je Njeguški pršut.

—    Дайте мне 100 граммов, пожалуйста.

Прочитайте диалог.

Na pijaci.

pijaca рынок
koštati стоить;

Koliko košta (koštaju)? Сколько стоит (стоят)?

Купите эти фрукты и овощи:

Модель: Koliko koštaju jagode? 1 evro. Molim vas, 1 kilogram.

voće (ср.)                фрукты

povrće (ср.)            овощи

grožđe (ср.)             виноград

jagode (мн. ж)        клубника

trešnje (мн. ж)       черешня

breskve                   персики

kajsije                     абрикосы

jabuke                     яблоки

kruške                     груши

lubenica                  арбуз

paradajz                  помидор

krastavac                огурец

paprika                    перец

СЛОВАРЬ

август	август
април	апрель
двадесет	двадцать
дванаест	двенадцать
деведесет	девяносто
деветнаест	девятнадцать
децембар	декабрь
доба (ср. неизмен.)	время, пора; годишња доба времена года
зима	зима
зими	зимой
зимски	зимний
златан	золотой
избор	выбор
јануар	январь
једанаест	одиннадцать
јесен	осень; у јесен осенью
јесењи	осенний
jун (и)	июнь
јул (и)	июль
кишовито	дождливо
колико	сколько
коштати	стоить
лети	летом
летњи	летний
лето	лето
мај	май
март	март
месец	месяц
новембар	ноябрь
ожењен	женат
октобар	октябрь
осамдесет	восемьдесят
осамнаест	восемнадцать
педесет	пятьдесят
петнаест	пятнадцать
празник	праздник
пријатно	приятно
продавница	магазин
пролеће	весна; у пролеће весной
пролећни	весенний
свиђати се	нравиться
седамдесет	семьдесят
седамнаест	семнадцать
септембар	сентябрь
срамота	стыд; срамота је кога стыдно кому
сто	сто
сунчано	солнечно
сунце	солнце
тридесет	тридцать
тринаест	тринадцать
ћутати (ћутим)	молчать
удата	замужем
фебруар	февраль
четрдесет	сорок
четрнаест	четырнадцать
чути (чујем) кога, шта	слышать
шездесет	шестьдесят
шеснаест	шестнадцать

ПЕРЕМЕНА!

Loading the player...